U SUBOTU OBELEŽAVAMO ZIMSKE ZADUŠNICE: Evo šta se nosi na groblje, a šta da radite ako ne možete da izađete na groblje
U subotu, 9. marta obeležavamo prve ovogodišnje zadušnice - zimske zadušnice
Prve ovogodišnje Zadušnice, zimske, obeležavamo ove subote, 9. marta. Običaj nalaže da se tog dana obiđe i očisti grobno mesto, upale sveće, ali i poseti crkva.
Simbolika Zadušnica ogleda se u prisećanju na preminule, pa je važno da im upalimo sveću. Ukoliko ne možete da odete na grobno mesto, otiđite u crkvu i namenite jednu sveću za pokoj duše preminule osobe.
Šta treba poneti u crkvu, pri polasku na jutarnju liturgiju?
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Možda vas zanima:
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Na zadušnice u crkvu obavezno nosite kuvano žito, crno vino, sveću za žito, sveću za svakog preminulog ili jednu veliku sveću za sve, spisak imena vaših preminulih dragih osoba, kao i, po svojim mogućnostima, novčani prilog za crkvu.
Nakon liturgije, u crkvi se služi parastos, nakon čega se ide do grobova pokojnika.
Šta se nosi na groblje za Zadušnice?
Na grob se uvek nosi sveća, žito i crno vino. Neko nosi i keks, kafu, ili omiljene bombone ili pivo za pokojnika.
Žito, vino i sveća na groblju nose se s posebnom namenom.
Sveća simbolizuje svetlost Hristovu, žito podseća da "zrno tek kad umre rod donosi", kako je govorio Isus Hrist. Žito će sveštenik preliti vinom koje označava Božje milosrđe koje će zaceliti rane greha.
Veruje se da na zadušnice valja upaliti sveće za pokojnike kako ne bi čitave godine "bili u mraku". Mnogi misle da se i žito i hrana pripremaju za umrle, ali istina je da se ono daje okupljenima i prolaznicima koji će u molitvama spomenuti pokojnika.
Isto važi za bombone ili ostale slatkiše koji se ostavljaju na groblju.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)