Kako je izgledao susret Lepe Brene sa članovima Masai plemena: Kad su videli kako izgleda, svi su se pitali isto
Lepa Brena pre mnogo godina snimala je spot u Keniji, a poznato je da su tamo nastanjeni članovi Masai plemena.
Lepa Brena proslavila se kao najveća jugoslovenska zvezda, a 80-ih je snimila i film "Hajde da se volimo", koji najbolje prikazuje koliko je njena karijera bila uspešna.
Malo poznati detalji sa snimanja filma "Hajde da se volimo 3" koji je između ostalog sniman i u Najrobiju, u Keniji govori u prilog da iako je u spotu "Tamba lamba" masira crnac dok se ona sanjivo meškolji nije baš sve išlo kao med i mleko.
Spot je naišao na veliko oduševljenje publike, a posebno što je Brena plesala među pripadnicima Masai plemena.
Naime, u sceni gde najveća balkanska zvezda izlazi iz helikoptera i ulazi u džip da bi produžila na safari, dešava se jedna potpuno neočekivana i neverovatna stvar.
- Životinje na safariju se šetaju slobodno, i praktično mi kod njih dolazimo u njihov prirodni ambijent. Upozoreni da se ne približavamo suviše, napravljen je plan snimanja tog dana i krećemo lagano. Međutim, kada se uključuje muzika koja prati scene na džipu, dešava se nešto neverovatno. Nedaleko od naše ekipe bila je porodica slonova koja je imala mladunče. I sve bi to bilo slatko i lepo da se slonica nije uplašila za svoju bebu. Sad što je ta beba ogromna to je druga stvar.
- U jednom trenutku mi treba da snimamo, postavili se, da džip krene ...kad na nas kreće slonica brzinom od 100 km na sat. Nastaje opsta panika u ekipi, svi se potrpasmo u onaj džip, a on ko na filmu neće da upali! Čujem samo pokojnog Raku Đokića odnegde kako viče "Bežte ljudi, ako boga znate izginućemo!" (smeh) Sledeća scena je da se tim od 30 ljudi u tom trenutku na setu razbežao u strelce, jer nas juri slonica! Nekako utekosmo na kraju, ali ni sad nam nije svejedno kad se setimo. Scena je naravno snimljena kada nas je slonica ostavila na miru, ali neke stvari koje nisu ušle u film, definitivno danas deluju kao anegdota, dok tamo na setu - nisu bile ni približno!
Još jedan detalj jeste da je zbog svoje visine i pepeljasto plave kose, Brena bila i više nego atrakcija u Keniji, pa su je na ulici zaustavljali ljudi sa istim pitanjem - kako je tako mlada, a već ima sedu kosu?
O Breninoj visini koja je mimo svih standarda u Africi, možda najbolje svedoči fotografija iz jednog restorana, gde se naša folk diva slikala sa kuvaricom.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)