OVAJ BONTON ĆE VAM DATI ODGOVOR NA PITANJE: Zašto domaćin, na dan slave, dočekuje goste i ne seda dok sveća gori
Sezona slava je uveliko u jeku. Čekaju nas slave sve do Svetog Nikole 19. decembra. Domaćice uveliko razmenjuju recepte, domaćini ugovaraju pečenje, a gosti se organizuju kod koga pre doći i kako to uraditi.
Ukoliko se budete pridržavali ovih stvari, domaćicu uvrediti nećete, domaćina ćete ispoštovati, a radost uneti u dom koji posećujete pored sopstva i dobrih želja. Ukoliko ste domaćin, ljudi koji su Vaš dom odabrali kako bi proslavili sa Vama sveca kojeg poštujete će biti primljeni s velikim poštovanjem.
Bilo da se proslavlja samo u krugu porodice, s rođacima ili prijateljima uz sečenje slavskog kolača, žito, sveću i ikonu svetitelja, valja ispoštovati i neka nepisana pravila.
1. Poziv za slavu
Nekada su se uoči slave gosti obavezno pozivali, i za to je bio zadužen neko od mlađih ukućana. Negde se na slavu i nije pozivalo, smatralo se da su gosti uvek dobrodošli, a odlazilo se na slave po principu uzvraćanja posete. Danas je poziv gostiju slobodan izbor domaćina, obično se zna krug ljudi koji redovno jedni drugima idu na slave i svake godine zajedno provode taj svečani dan.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
FOTO:RINA
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
2. Poštovanje domaćina
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Gosti ipak, prema nepisanom slavskom bontonu, treba da poštuju domaćina, da se zahvale na pozivu, dođu tačno na vreme i uz dobre želje čestitaju dan sveca zaštitnika. Posle služenja žitom, gost treba da pozdravi ostale goste i sedne na mesto za trpezom koje je domaćin odredio. Najbolje bi bilo da odložite mobilni telefon, a za stolom ne podižete glas i uzdržite se od neprimerenih tema.
Shutterstock
3. Pokloni
Nekada se na slavu nosilo samo voće, kao simbol zdravlja i rodne godine, a danas se najčešće odlazi s buketom cveća za domaćicu i bocom pića za domaćina. Umesto aranžmana sa cvećem i pićem, poklon mogu biti i neke dekorativne sitnice, poput svećnjaka, činija ili figura, a nećete pogrešiti ni sa korisnim predmetima poput posuđa. Izaberite čaše za vino ili set šolja za kafu.
Niko ne bi trebalo da vam zameri ni ako na slavu dođete bez poklona, kao što se ni domaćinu ne zamera ako slavska trpeza nije "carska".
Shutterstock
4. Dvorenje slave
U našem narodu sačuvan je i običaj dvorenja slave. Domaćin, na dan slave, dočekuje goste i ne seda dok sveća gori. To čini iz poštovanja prema svetitelju koga toga dana slavi i koji je glavni gost u njegovoj kući. Na usluzi je gostima, raspoložen i ljubazan i kao i gosti, ne bi trebalo da koristi mobilni telefon.
5. Ruže, hrizanteme ili orhideje
Svaki cvet, ali i njegova boja imaju svoju simboliku. Dragana Tucović Baranac, beogradski pejzažni arhitekta, otkriva da li treba pokloniti buket ili cveće u saksiji, ali i to ko domaćici uručuje cveće.
Shutterstock
- Kod Srba slava znači skup rođaka i prijatelja, pa gosti dobro poznaju domaćicu, tako da će znati i kakvo cveće ona voli. Sa cvećem u saksiji nema greške, jer je ovo hladnije vreme idealno za ukrašavanje domova. Ipak, cveće u saksiji se ne poklanja nepoznatim osobama, jer vi niste sigurni koliko osoba ima prostora u stanu, gde bi mogla da drži tu biljku, a na kraju i da li uopšte i voli saksijsko cveće. Ukoliko se odlučite za buket, najbolje je da to budu ruže, jer su one tradicionalno cveće. Na drugom mestu su hrizanteme, i to u žutoj boji, jer one simbolišu zlato, i na kraju - orhideje. U mitologiji orhideje označavaju cveće koje donosi sreću u kući i ne morate da brinete o izboru boje - kaže Dragana, prenosi "Informer".
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Marten objasnio razliku između Šveđana i Srba! Zbog jedne rečenice usijale se mreže, pogodio Srbe u centar! (VIDEO)
U jednom delu je na simpatičan način govorio o razlici između Šveđana i Srba, dok su ga stranci bez treptanja slušali
Kako da se oslobodite neželjenih "gostiju" na terasi? Evo koje cveće i boje golubovi ne vole!
Zaštitite terasu bez ružnih mreža, prirodnim sredstvima koje ne ugrožavaju ptice
Nikad više neće ni prići vašem domu, samo morate uraditi jednu stvar: Na ovaj način ćete se zauvek rešiti paukova
Mnogi ljudi osećaju nelagodnost ili čak strah pri samom pogledu na pauka
Nema bolje domaće prihrane za cveće od ove: Bujaće kao ludo od ovog sastojka iz kuhinje
Stručnjaci preporučuju da je najbolje da napravite prirodnu prihranu sa najobičnijim kvascem
Sutra slavimo PREOBRAŽENJE, dan kad se MENJAJU I GORA I VODA: Pred praznik obavezno zamislite želju, a OVO SU OBIČAJI za zdravlje i blagostanje
Preobraženje Gospodnje obeleženo je crvenim slovima u crkvenim kalendaru, što znači da na taj dan ne bi trebalo raditi teške poslove. Od Preobraženja se, prema narodnom verovanju, menjaju "i gora i voda", a u crkvi se deli mlado osveštano grožđe koje ima posebnu simboliku.
Komentari(0)