- Kao rođeni Kraljevčanin, obraćam vam se iz Kanade, gde nastavljam svoj oporavak, sa željom da izrazim iskrenu zahvalnost svima koji su brinuli o meni tokom 25 dana koje sam proveo u vašoj bolnici na Odeljenju hirurgije. Ono što je počelo 4. avgusta kao lokalizovana infekcija desne butine širilo se veoma brzo, uz vrlo visoku temperaturu i ozbiljno narušavanje mog opšteg stanja iz dana u dan tokom letovanja u Grčkoj. Do trenutka kada sam 7. avgusta stigao u Opštu bolnicu “Studenica” u Kraljevu, bio sam ozbiljno bolestan i primljen sam kao hitan hirurški pacijent. Posebnu zahvalnost dugujem dr Milanu Maksimoviću koji me je primio i vodio moje lečenje. Njegova medicinska procena, odlučnost i istrajnost ostavili su na mene dubok utisak. Tokom mog lečenja pojavljivali su se novi neočekivani problemi. Zahvalan sam što sam u takvoj situaciji imao lekara koji je svakom novom izazovu pristupao ozbiljno i posvećeno, napisao je Predrag.

Dodaje da je izuzetno zahvalan i svim drugim lekarima koji su učestvovali u njegovom lečenju. Ističe da njegov oporavak nije bio rezultat rada jedne osobe, već čitavog tima. Posebno je želeo da se zahvali i svim medicinskim sestrama i tehničarima.

- Znam da se spolja često ne vidi koliko je zahtevan i stresan posao vas, ljudi koji rade u bolnici, niti u kakvim uslovima svakodnevno pružate negu i donosite važne odluke. Kada čovek provede u bolnici više nedelja kao pacijent, ne može da ne primeti koliko znanja, odgovornosti, napora, tolerancije i lične posvećenosti stoji iza vašeg rada. Svi zdravstveni sistemi u svetu su pod sličnim pritiscima i ograničenjima danas. Iako velike bolnice u svetu možda raspolažu većim materijalnim i tehničkim resursima, resursi sami po sebi ne mogu zameniti stručno znanje i ljudsku posvećenost. Zato vas molim da moju zahvalnost, i zahvalnost moje supruge Julije, prenesete svima - lekarima, sestrama, tehničarima, osoblju za negu rana, higijeničarima i svima koji su brinuli o meni, napisao je Predrag.

Posle povratka u Kanadu imao je kako kaže, dosta vremena da razmišljam o tih 25 dana. Ono što će najviše pamtiti iz “Studenice” nije samo činjenica da je tamo dobio neophodno lečenje.

- Pamtiću ljude sa Hirurgije: dr M. Maksimovića, dr Zareva, dr Kamidžorca, dr. Simovića, dr Ćurčića, dr Z. Maksimovića, dr. Uroša i druge; medicinske sestre Zoranu, Slađu, Cecu, Anu, Marinu, Milenu, Veku, Gagu, Miru, Mariju, Mrvicu, Branku, Sanju, Lidiju, tehničare Stefana i Dragana, servirku Tanju i druge članove tima. Iz bolnice nisam otišao samo sa otpusnom listom. Otišao sam sa velikim poštovanjem koje osećam prema ljudima koji tamo rade i sa trajnim osećajem zahvalnosti, poručio je Predrag.