Imena nekih gradova toliko su stara da se ne zna kada i kako su ona nastala, međutim Novi Beograd nije takav grad! Njegovi stanovnici TAČNO znaju datum "rođenja" njihovog grada - 11. aprila 1948.
Iako su napolju već danima temperature tropske, to vredni poljoprivrednici nisu iskoristili kao izgovor već su se prihvatili teškog posla u poljima.
Pravoslavni teolog Andrea Kereš otkriva istinu o tome da li valja da se radi na crveno slovo!
Na čelu Beograda smenilo se 78 funkcionera, a jedan od njih ostaće upamćen i po tome što je imao ubedljivo najkraći mandat u istoriji!
U samom srcu prestoničkog “Vrta dobre nade” godinama se nalazi statua jednom psu, reč je o keruši Gabi.
Erski humor se nalazi na listi nematerijalnog kultunog nasleđa Srbije.
“Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe. Čuvaj Mio rep da ne budeš slep. Ako budeš slep otpašće ti rep…”
Monaška laguna na ostrvu Sprus udaljena je otprilike četrdeset minuta brodom od ostrva Кodijak. Ovde apsolutno ne postoji “buke spoljašnjeg sveta”. Ovo mesto je kolevka pravoslavnog monaštva u Americi.
Svaka zemlja ima bar jednu ili više vrsta koje su za nju jedinstvene i kojih nema u drugim krajevima. To su takozvane endemske vrste, tj. jedinka neke vrste (ili drugog taksona) koja je ograničena na deo areala u istorijskom, ekološkom ili fiziološkom pogledu.
Aleksandar fon Ler se rodio u rumunskom Banatu, po majci je bio pravoslavac, a malo je poznato, prema zvaničnoj biografiji, da je srednju školu učio i završio u gradu na Tamišu.
Turci postaviše na kulu zvonaru nad kapijom svoj polumesec sa zvezdom, kao znak poturčenja
2012. godine kada je trebala da bude apokalipsa i smak sveta, Rtanj je postao poznat i van granica Srbije.
Blizina Zlatibora stanovnicima Čajetine i ne znači mnogo
Svadbarski običaji u našem narodu prepuni su religijskih, mitoloških i magijskih radnji
Danas je Pančićev skakavac na Tari ugrožena vrsta zbog seče šuma i krčenja borovih panjeva koji ovoj vrsti služe za polaganje jaja
U 19. veku je počela i zanatska proizvodnja ćilima pa se za ovaj proizvod čulo širom regiona.
Momčilo Gavrić je na početku Prvog svetskog rata imao jedva osam godina i bio je osmo dete svojih roditelja oca Alimpija i majke Jelene. U avgustu 1914, austrougarski vojnici su činili velike pokolje civilnog stanovništva u kojima je nastradala i porodica Gavrić.