Vrаnjskа trpezа obiluje zаčinimа, testeninom i jаkim аlkoholnim nаpicimа. Vаžnа je sаmo veštinа konzumirаnjа, trebа uživаti u jelu i piću, jesti i piti lаgаno i polаko u umerenim količinаmа i užitаk je zаgаrаntovаn.
Bila je obavezni artikal, pored limunade, u poslastičarnicama orijentalnog tipa koje su držali Albanci i Goranci. U tim poslastičarnicama su se mogli dobiti i slatkiši orijentalnog tipa, jako slatki, kao što su tulumbe, tufahije, ćeten halva, baklava, kadaif ...
Pravi, starinski, recept za koh je vrlo prost i lak za spremanje, a čini nam se, pravi se sve manje i manje. U poplavi recepata "smuti, pa prospi", polako ali sigurno iščezavaju stari, provereni recepti.
U Pirotu se gotovio paprikaš od svinjskog mesa sa suvim šljivama ili dunjama. Evo jedne moderne verzije ovog jela sa piletinom
U Pirotu se za ručak jela musaka sa dugačko sečenim zelenim lukom-prazilukom i sitno seckanim mesom (svinjskim, ovčijim ili goveđim).
Vrsta slatkiša od grožđa, odnosno od šire je ćufter (köfter, poreklo ove reči zasad ostaje otvoreno).
Pilav je jelo od pirinča, ili u nekim regionima jelo od pšenice, čiji recept obično uključuje kuvanje u supama, dodavanje začina i drugih sastojaka, poput povrća ili mesa.
Vekovima se koristi u narodnoj medicini i glavno stanište joj je Rtanj.
Recelj je ukusan i lekovit džem od bundeve i svežeg soka od crnog grožđa, kod kojeg još nije došlo do alkoholnog vrenja (šire). Tradicionalno se spremao u vinorodnim krajevima, u velikim kazanima, i čuvao u zemljanim ćupovima. Umesto šire, može se upotrebiti neko slatko crno vino.
Reč je došla iz mađarskog jezika (mađ. szataras). Takođe se zove još i bećarac ili bećar-paprikaš.
Tatlije su vrsta vrlo slatkog deserta, kolača, sličnog ukusa kao baklava
Poslastica spravljena od listića testa koji se peku na vreloj masnoći i uvaljaju u šećer.
Iako je reč o delikatesu koji je namenjen samo za prave gurmane, zbog sastojaka od kojih se priprema mnogima ne izaziva želju da ga probaju. Ipak ovo staro srpsko jelo koje se priprema od svinjskih i ovčijih iznutrica često je prava poslastica na slavama.
Hleb vurnjak – hleb koji se tradicionalno pripremao u vurnji (furuni, pećnici od cigala i blata) za čiju pripremu se koristi domaći kvasac – potkvas, koji se dobija višednevnim potkvasivanjem pšeničnog i kukuruznog brašna uz dodatak hmelja i lipovog lista;
Da je za domaću mučenicu - prepečenicu čuo ceo svet u to nema sumnje.
Sitno se odbrojava do sezone godišnjih odmora, a crnogorsko primorje svakako će biti izbog mnogih srpskih državljana.
Krompir je iz Evrope u Srbiju doneo Dositej Obradović, a ovo su biljne kulture u ishrani Srba tokom 19. veka