NESVAKIDAŠNJI ĐURĐEVDAN U SELU Jedino u Srbiji u kom komšije ne idu jedni kod drugih na krsnu slavu - ovo je razlog
Na plećima visoke Loretske kose i Smišlja smestilo se najmanje i najmlađe požeško selo Tabanovići u kome žive vredni domaćini koji se svi odreda bave isključivo poljoprivredom.
U Tabanovićima živi sedam familija i svi se međusobno izuzetno poštuju i cene, ali kada dođe Đurđevdan oni se ne posećuju i svaki domaćin sa svojom porodicom na taj dan ostaje u svom domu, jer svi slave istu krsnu slavu – Svetog Đorđa.
„Petrovići i Pavlovići su najbrojnije familije, tu su i Vučićevići, Ružičići, Mirosavići, Andrići, Miloševići i svi slavimo Đurđevdan", kaže Savo Petrović.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIN TU JE SLAVA Kako je nastao ovaj jedinstveni običaj i zašto je isključivo srpski praznik?
Krsna Slava je jedinstveni običaj Srba, po kom se Srbi razlikuju od ostalih pravoslavnih naroda jer oni slave Imendane.
ŠTA ZA SVETOG SAVU NIKAKO NE TREBA RADITI! Ako na ovaj dan zagrmi, u državi će se desiti važni i prelomni događaji (VIDEO)
Sveti Sava se smatra najvećim srpskim svetiteljem. Kult Svetog Save, koji se u narodu razvio nakon prenošenja njegovih mošti iz Bugarske u manastir Mileševu, bio je toliko jak da je doveo do toga da su se i Turci zavojevači počeli prekrštavati nad njegovim moštima. Iz tog razloga mošti Svetog Save spaljene su na Vračaru.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIN TU JE SLAVA Kako je nastao ovaj jedinstveni običaj i zašto je isključivo srpski praznik?
Krsna Slava je jedinstveni običaj Srba, po kom se Srbi razlikuju od ostalih pravoslavnih naroda jer oni slave Imendane.
ŠTA ZA SVETOG SAVU NIKAKO NE TREBA RADITI! Ako na ovaj dan zagrmi, u državi će se desiti važni i prelomni događaji (VIDEO)
Sveti Sava se smatra najvećim srpskim svetiteljem. Kult Svetog Save, koji se u narodu razvio nakon prenošenja njegovih mošti iz Bugarske u manastir Mileševu, bio je toliko jak da je doveo do toga da su se i Turci zavojevači počeli prekrštavati nad njegovim moštima. Iz tog razloga mošti Svetog Save spaljene su na Vračaru.
Možda vas zanima:
GDE JE SRBIN TU JE SLAVA Kako je nastao ovaj jedinstveni običaj i zašto je isključivo srpski praznik?
Krsna Slava je jedinstveni običaj Srba, po kom se Srbi razlikuju od ostalih pravoslavnih naroda jer oni slave Imendane.
ŠTA ZA SVETOG SAVU NIKAKO NE TREBA RADITI! Ako na ovaj dan zagrmi, u državi će se desiti važni i prelomni događaji (VIDEO)
Sveti Sava se smatra najvećim srpskim svetiteljem. Kult Svetog Save, koji se u narodu razvio nakon prenošenja njegovih mošti iz Bugarske u manastir Mileševu, bio je toliko jak da je doveo do toga da su se i Turci zavojevači počeli prekrštavati nad njegovim moštima. Iz tog razloga mošti Svetog Save spaljene su na Vračaru.
A da je tako oduvek bilo potrvrđuje i njegov komšija Goran Pavlović koji se seća priče svojih predaka da je većinsko stanovništvo poreklom iz Hercegovine i da je slava doneta iz starog zavičaja.
„Ono što je zapisano jeste unazad 150 godina da se Đurđevdan slavi u svakoj kući, mislim da smo po tome jedinstveni u Srbiji, da celo selo proslavlja istu slavu", kaže Ratko Pavlović.
Iako je selo prostorno malo, a broj stanovnika nešto viši od 100, skoro svaka kuća ima podmladak koji će tu ostati i kako tvrde, slavska sveća neće se ugasiti ni u jednoj familiji.
„Razmišljao sam i rešio da ostanem ovde na selu kao i moj brat, za sada pomažemo ocu i imamo dosta zemlje, bavimo se isključivo poljoprivredom. Sutra kad se budemo oženili i stvorili svoje porodice nastavićemo naravno da slavimo Đurđevdan kao što su to naši stari radili pre nas", ističe Božo Petrović i dodaje da svoje selo ne bi menjao za stotinu gradova.
Ali, s obzirom da jedni kod drugih ne mogu da idu na slavu meštani Tabanovića našli su način da se u slavskoj atmosferi svi okupe zajedno na jednom mestu i to samo tri dana pred Đurđevdan, na dan Svetog Nikolaja Žičkog kome su posvetili parohijsku bogomolju.
Službe u ovoj crkvi takođe su jedinstvene jer se vrše pod otvorenim nebom, s obzirom da crkva još uvek nije okrovljena. Gradnja je započela 2003. ali je zbog nedostatka finansijskih sredstava stala, međutim, ovi vredni zemljodelci rešeni su da ipak pokušaju da crkvu do sledećeg Đurđevdana pokriju, jer imaju kome da je ostave.
„Sutra će imati ko u crkvu da dolazi, da prekađuje kolač i da se venčava, krsti i veseli, jer svaka naša kuća ima podmladak. Mi ćemo se potruditi da skupimo sredstava koliko ko može, a apelujem na sve dobre ljude ili firme koje imaju sredstava da nam pomognu, da se crkva sagradi na radost svih nas, a svako ko je pomogao ovde će biti uvek dočekan kao kum", tvrdi Miljko Mirosavić.
U Tabanovićima danas živi oko 130 stanovnika, od toga je oko 100 punoletnih, nadaju se da će i sveti Đorđe pomoći da im se ostvari najveća želja da sledeće godine slavski kolač i žito prekade u završenoj crkvi.
Komentari(0)