Maljen pripada grupi Valjevskih planina i prostire se južno od Valjeva, u pravcu istok zapad. Najviši vrh je Kraljev sto, na 1.104 metra nadmorske visine, dok se nedaleko od njega nalazi Crni vrh, visok 1.096 metara.

Iako po visini ne spada među najviše srpske planine, Maljen je zanimljiv upravo zbog raznovrsnog terena. Na relativno malom prostoru smenjuju se četinarske i listopadne šume, otvoreni proplanci, potoci i grebeni sa širokim pogledom na okolinu.

Za razliku od planina na kojima je do vidikovca potrebno pešačiti satima, ovde se do pojedinih atraktivnih mesta može stići i kraćim stazama. Zbog toga Maljen odgovara i onima koji tek počinju da planinare, ali i iskusnijim pešacima koji žele dužu turu.

Od Divčibara do Velikih Pleća, staza koja otkriva drugačiji Maljen

Jedna od zanimljivijih pešačkih ruta vodi od centra Divčibara do vidikovca Velika Pleća.

Prema podacima Planinarskog saveza Srbije, staza je duga 5,1 kilometar, za njen prelazak potrebno je oko dva sata, a označena je kao laka i dobro uređena.

Polazi se iz centra Divčibara, prolazi pored crkve i kroz šumovite delove planine, a zatim nastavlja prema Crnom vrhu i Velikim Plećima.

Na ovoj trasi nalazi se i neobično stablo belog bora, poznato kao Drvo ljubavi. Zbog svog iskrivljenog oblika i narodnog verovanja da donosi sreću u ljubavi, postalo je jedno od prepoznatljivih mesta na Maljenu.

Sa Crnog vrha, kada je vreme vedro, mogu se videti Ovčar i Kablar, obronci Tare, Zlatibor i drugi planinski predeli zapadne Srbije.

Staza dalje vodi kroz četinarsku šumu do Velikih Pleća, još jednog vidikovca sa kojeg se otvara pogled prema okolnim planinama.

Za one koji žele ozbiljnije planinarenje

Maljen ima i zahtevnije rute, naročito na potezima koji povezuju njegove vrhove sa okolnim selima.

Jedna od njih polazi iz Tometinog Polja i vodi preko Belog kamena i Velikih Pleća do Crnog vrha i Divčibara.

Prema podacima Turističke organizacije Požega, ova staza duga je 12,4 kilometra, sa ukupnim usponom od 662 metra. Za prelazak je potrebno približno pet do šest sati, a ruta se smatra srednje zahtevnom.

Posebno je zanimljivo što se tokom pešačenja prolazi kroz različite predele, od seoskih puteva i livada do šumskih uspona i otvorenih vidikovaca.

Na pojedinim delovima trase otvaraju se pogledi prema Tometinom Polju, Ovčaru, Kablaru i drugim vrhovima valjevskog kraja.

Za razliku od kraćih turističkih staza, ova ruta zahteva bolju kondiciju i odgovarajuću planinarsku opremu. Nije kružna, pa je potrebno unapred organizovati povratak.

Zašto Maljen vredi posetiti i u novembru?

Kasna jesen na Maljenu donosi promenu boja i izgleda predela. Listopadne šume postepeno ostaju bez lišća, dok četinarski delovi zadržavaju zelenilo.

Upravo taj kontrast može biti zanimljiv ljubiteljima prirode i fotografije, naročito na stazama koje prolaze kroz različite tipove šume.

Ipak, novembarsko planinarenje zahteva više pažnje nego šetnja tokom leta. Dani su kraći, zemljane staze mogu biti klizave, a magla i nagle promene vremena otežavaju orijentaciju.

Zbog toga je za prvi odlazak najbolje izabrati kraću, obeleženu rutu i krenuti dovoljno rano kako bi se pešačenje završilo pre mraka.

Na zahtevnije ture ne bi trebalo polaziti bez prethodnog iskustva, provere vremenske prognoze i odgovarajuće opreme.

Planina koju ne treba svesti samo na Divčibare

Divčibare su najpoznatiji deo Maljena i za mnoge posetioce prva asocijacija na ovu planinu. Ipak, planinarske staze pokazuju da se njene zanimljivosti ne završavaju na granicama turističkog naselja.

Kraljev sto, Crni vrh, Velika Pleća, Golubac i drugi visovi pružaju mogućnost za različite pešačke ture, od kratkih izleta do celodnevnih planinarskih akcija.

Prednost Maljena je i to što za upoznavanje njegovih predela nije neophodno osvajati velike visine. Dovoljno je udaljiti se od glavnih puteva i krenuti nekom od obeleženih staza.

Za ljubitelje pešačenja koji traže ideju za jesenji vikend, ova planina može biti dobar izbor. A oni koji Maljen poznaju samo po Divčibarama, na njegovim stazama mogu otkriti sasvim drugačiju stranu valjevskog kraja.