U starim seoskim domaćinstvima vatra se nije palila tako jednostavno kao danas. Zbog toga se nastojalo da ognjište ne ostane bez žara, naročito tokom hladnih meseci. Kada bi se vatra ugasila, ukućani su mogli da zatraže žar od suseda kako bi ponovo založili svoje ognjište.

Takva pozajmica bila je deo svakodnevnih komšijskih odnosa, ali su je pratila i narodna verovanja.

U tradicionalnoj kulturi Srba ognjište nije bilo samo mesto na kojem se kuvalo i grejalo. Ono je predstavljalo dom, porodično zajedništvo i kontinuitet domaćinstva. Zato su se za vatru vezivali brojni običaji, od kojih su neki danas gotovo zaboravljeni.

Zašto se verovalo da vatru ne treba iznositi iz kuće posle zalaska sunca?

U narodnim verovanjima pojedinih krajeva postojala je zabrana davanja vatre iz kuće u određeno doba dana, naročito uveče.

Smatralo se da se zajedno sa žarom može odneti i sreća ili napredak domaćinstva. Slična verovanja odnosila su se i na iznošenje drugih stvari iz kuće nakon zalaska sunca.

Ovakva pravila nisu bila deo crkvenog učenja, već narodnih običaja koji su se prenosili kroz generacije.

Za razumevanje njihovog porekla važno je imati u vidu koliko je vatra nekada bila dragocena. Ona je omogućavala pripremu hrane, grejanje i osvetljenje, a njeno održavanje bilo je jedan od svakodnevnih poslova u domaćinstvu.

Otuda ne iznenađuje što je ognjište dobilo i posebno simboličko značenje.

Ognjište je bilo mnogo više od mesta za kuvanje

U tradicionalnoj srpskoj kući ognjište se često nalazilo u glavnoj prostoriji, oko koje se odvijao veliki deo porodičnog života.

Tu se pripremala hrana, okupljali ukućani i dočekivali gosti. Uz ognjište su se pričale priče, prenosila iskustva i učili najmlađi članovi porodice.

U narodnoj tradiciji vatra se povezivala sa životom i opstankom domaćinstva, dok je ugašeno ognjište moglo da simbolizuje napuštenu kuću ili nestanak porodice sa određenog imanja.

Zato se i danas u srpskom jeziku mogu čuti izrazi poput „ugasilo se ognjište“ ili „sačuvati porodično ognjište“. Oni nisu nastali slučajno, već čuvaju uspomenu na vreme kada je vatra bila jedan od najvažnijih delova svakog doma.

Šta se dogodilo sa ovim običajem?

Sa promenom načina stanovanja i pojavom savremenih uređaja, nestala je svakodnevna potreba za održavanjem žara i njegovim pozajmljivanjem.

Ognjišta su postepeno zamenili šporeti, peći i drugi načini grejanja, a sa njima su se menjale i navike ukućana.

Ipak, pojedina narodna verovanja o tome šta se iz kuće daje ili ne daje uveče zadržala su se znatno duže od samih običaja iz kojih su nastala.

Danas se ona uglavnom pamte kroz priče starijih članova porodice, dok se njihovo prvobitno značenje sve ređe objašnjava.

Običaj pozajmljivanja žara zato je zanimljiv podsetnik na nekadašnji život u srpskim selima, kada je dobra komšijska pomoć bila neophodna, a vatra iz sopstvenog ognjišta predstavljala jednu od najdragocenijih stvari koje je domaćinstvo imalo.