Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažu se i žive bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna.
Foto: Rina
Uklešteno između Tornika i Murtenice nalazi se živopisno selo Draglica. Iako su mnogi trbuhom za kruhom otišli put velikih gradova, odžak se i danas puši u nekoliko desetina kuća. O tome kako su srpska sela dobijala imena postoje brojne legende, a žitelji Draglice sa ponosom prepričavaju onu po kojoj je nazvano njihovo malo mesto.
- Nekada davno vojska iz rata se povlačila ovim krajem. Mesto u kom su dobili kraste nazvali su Kratove, kad su im one otpale Rutoši, a kad su stigli u naše selo ljudi su ih srdačno dočekali, dali im da se okrepe i prespavaju. I po tim dragim licima, selo Draglica je i dobilo ime - rekao je Nedeljko Grujičić iz Draglice.
Ovo je selo u kom svi ljudi između sebe govore, nema svađa, slažu se i žive bez trzavica, pa je legenda da je ime dobilo po dragim licima verovatno tačna.
- Nekada je bilo mnogo više ljudi i selo je bilo mnogo življe, ali sada mi koji smo ostali trudimo se da sačuvamo ognjišta naših predaka i da ih ne obrukama. Svakog putnika namernika ili bilo koga ko je slučajno prošao kroz Draglicu dočekujemo kao rod najrođeniji - priča Nedeljko.
U ataru sela Draglica nalazi se i pravi dragulj, Tavničko jezero, koje je nastalo pre tridesetak godina na dnu rudničke jame.
Zbog strmih padina do vode se jako teško prilazi, a najveća dubina je oko 18 metara. Koliko je ovo selo u kom žive srdačni i nasmjeani ljudi živopisno pokazuje i to da sa pojedinih brda iz Draglice puca pogled na planine Durmitor i Ljubišnja.
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Podrazumeva se da svaki domaćin ima svoj neki tajni recept, koji ljubomorno čuva, kako bi baš njegova šljivovica bila najbolja. Bilo kako bilo, gde god da probate čuveni napitak, sigurno ćete uživati u njegovom ukusu.
Komentari(0)