Na obroncima Kopaonika, a u dolini reka Jošanice i Samokovke, smeštena je Jošanička Banja, prirodno blago Srbije okruženo borovom šumom (crni bor).
Printscreen
Jošanička Banja se nalazi na području opštine Raška, udaljena je 74km od Kraljeva i poseduje dobru saobraćajnu infrastrukturu što joj omogućava dobru povezanost sa ostatkom zemlje. Banjski kompleks obuhvata površinu od oko 1,2ha i uređen je stazama za pešačenje.
Još od davnih vremena pričaju se legende o lekovitosti rusandskog blata.
Prva ispitivanja svojstava voda sa ovog područja izvršena su na Bečkom univerzitetu 1834. godine, a na inicijativu kneza Miloša Obrenovića, i već tada je utvrđeno da vode Jošaničke Banje spadaju mleđu najtoplije u Evropi, a po lekovitosti je svrstavaju u red Ribarske i Brestovačke Banje. Narednih godina je nastavljeno sa ispitivanjima koja su samo potvrdila lekovita svojstva banjskih izvora. Smešteni na vulkanskom području, izvori su pretežno hipertermalni (topla voda), a glavni izvor ima kapacitet 7l/s temperature 78,5'C i jedini je radioaktivan.
Organizovano korišćenje banje datira iz 1922. godine i povezano je sa korišćenjem toplih izvora iz vremena Turaka, pa se i kupatilo korišćeno tada naziva Tursko kupatilo. Već 1935. godine sazidano je novo kupatilo za korišćenje termalne vode koje pored kada poseduje i manji bazen. Iako ke spada u banjska lečilišta visoke kategorije, njena lekovita svojstva joj daju za pravo da se u budućnosti nađe u tom odabranom društvu. Naime, vode Jošaničke Banje mogu da se koriste kod lečenja reumatskih oboljenja, steriliteta, kao i kod lečenja kožnih bolesti. Takođe, preporučuje se i za lečenje sekundarnih oboljenja nastalih nakon povreda i kod postoperativnih stanja.
Termalne vode ove banje se mogu koristiti, kako u lečenju, tako i u komercijalne svrhe (za zagrevanje domova, plastenika, u industriji) pa je samim tim potencijal ovog lečilišta veoma veliki. Jošanička Banja je svakako mesto koje treba posetiti i uveriti se u to kakva blaga ima Srbija.
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
U zapadnom delu Kopaonika krije se jezero toliko misteriozno da mu profesionalni ronioci ne mogu izmeriti dno. Otkrivamo zašto se Semeteško jezero, sa svojih 60 metara prečnika, nikada ne ledi u potpunosti, kako plove njegova "živa" ostrva i zašto meštani sela Semeteša veruju da je nastalo kao kazna.
Planina Rudnik, najviši vrh Šumadije, vekovima je bio centar rudarstva, ali i misterije. Otkrivamo zašto su stari rudari verovali u "Kamene džinove" i kako je mit o bogatstvu povezan sa legendom da se iz zemlje čuje neobična tutnjava, koja upozorava na opasnost i čuva tajne.
Banja Vrujci se nalazi u podnožiju planina Maljen i Suvobor, i kao takvu karakteriše je idealna, blaga klima, koja može vrlo pogodovati vašem zdravlju.
Komentari(0)