Za Sombor kažu da je jedan od najlepših gradova u Srbiji.
Printscreen/Instagram
Prepoznatljiv je po fijakerima, salašima i ljudima. Vekovima je centar multikulturalnosti, a Somborci se ponose i brojnim kulturnim i istorijskim zdanjima.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Festival obezbeđuje zabavu na prelepom Tiskom keju, a posetioci mogu uživati u raznovrsnim kulturnim i muzičkim programima, kao i gastronomskim specijalitetima.
Batinska bitka predstavlja za ceo istočni front ono što bi se moglo reći da je iskrcavanje na Normandiju za zapadni, ističe dr Predrag Bajić, viši kustos u Muzeju Vojvodine.
Bio je centar Bačko-bodroške županije, u njemu je osnovana Preparandija – najstarija srpska škola za učitelje. Grad je zelenila i salaša. U njemu su živeli i stvarali Milan Konjović i Laza Kostić. Danas tu živi čak 21 nacionalnost – najviše je Srba, Hrvata i Mađara. Iako su različitih običaja, vere, kulture i jezika, svi su, kažu – Somborci. Sve ono što se, vekovima ovde zbivalo, stvaralo i gradilo, zauvek je od njega napravilo, kako ovde vole da kažu, gospodsku varoš. Simbol grada je, ipak, zgrada Županije. Baš u njoj se nalazi čuvena slika Bitka kod Sente – najveće ulje na platnu u našoj zemlji.
"Velika je 7 puta 4 metra i sa velikim okolnim zlatnim ramom ima punih 45 kvadratnih metara. Somborci su skupo platili tu sliku – 12.000 srebrnih forinti. To je otprilike bio iznos za koji se moglo kupiti 40 jutara najkvalitetnije zemlje“, navodi hroničar Sombora Milan Stepanović.
Sedamdesetih godina 19. veka Sombor je imao Odbor za ulepšavanje grada. U to vreme nastaju i prvi gradski parkovi. Sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi. Ipak, Somborci se najviše ponose bođošima, koji su ovde zasađeni još 1903. godine.
Neki ih smatraju pomalo hladnima. "To su uglavnom racionalni i staloženi ljudi. Možda malo deluju hladno na prvi pogled, ali je reč o veoma kulturnim ljudima. Veljko Petrović je rekao da je somborski paor najkulturniji seljak nekadašnje Jugoslavije“, ističe Milan Stepanov.
U srpskom folkloru močvare su oduvek zauzimale posebno, misteriozno mesto. Nekada smatrane opasnim i začaranim, ove specifične prirodne formacije bile su okružene brojnim verovanjima, pričama i mitovima, koji su se generacijama prenosili s kolena na koleno.
Rudnik, jedna od najstarijih planina u Srbiji, poznata je ne samo po svojoj bogatoj rudarskoj istoriji već i po fascinantnim pričama i legendama. Jedna od najintrigantnijih je svakako legenda o „Zmajevoj pećini“, za koju se verovalo da je dom pravim mitološkim zmajevima.
Srpska šljivovica mogla bi se naći na UNESKO listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a nadaleko je poznato da se najbolja prepečinica, ljuta i mučenica, kako još nazivaju šljivovicu, pravi u Šumadiji.
Manifestacija izložbeno-prodajnog karaktera se održava u centru Sombora. Majstori starih zanata promovišu svoje umeće i proizvode uz prateće zabavno-muzičke programe.
Komentari(0)