Vlasi je naselje grada Pirota u Pirotskom okrugu. Prema popisu iz 2011. godine naselje ima 42 stanovnika (prema popisu iz 2002. bilo je 71 stanovnika).
Printscreen/Instagram
Selo Vlasi, koje se nalazi na 22 km od Pirota, možemo slobodno nazvati zaboravljeni raj. Prirodu vidite i sami, lepa je u svim godišnjim dobima.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
U Srbiji postoji čak 93 vodopada, a čak trećina se nalazi na Staroj planini, a Piroćanci često nisu ni svesni toga kakvim bogatstvom raspolažu.
Međutim, osim prelepe prirode, tu su još neke zanimljive stvari. Recimo, tradicija ovde nikada nije izumrla u potpunosti. Ovde mladi, kojih je doduše malo, poštuju običaje i svakakva verovanja.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
U Srbiji postoji čak 93 vodopada, a čak trećina se nalazi na Staroj planini, a Piroćanci često nisu ni svesni toga kakvim bogatstvom raspolažu.
Da li ste znali da mlada devojka koja želi da se uda treba da, kada prođe pored bršljana, otkine jedan list ne gledajući u njega i pritisne ga na srce? Uveče, dok se skida u pomrčini, treba da stavi bršljan pod jastuk i zaspi misleći na svog izabranika. To bi trebalo da znači da će baš taj na koga je pomislila biti njen suprug. I danas mnoge devojke imaju običaj da pod jastuk stavljaju ovo lišće.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Stanovništvo u ovom naselju je mešovito srpsko i bugarsko. U poslednjim decenijama dvadesetog veka selo je doživelo izrazitu depopulaciju i stanovništvo se smanjilo na desetinu nekadašnjeg. Selo nažalost pripada sve većoj kategoriji sela koja izumiru.
Dragulji sela
Neverovatno bogato selo, prvenstveno, raznovrsnim drvećem kao što su Hrast, Lipa, Grabovina, Cer, Jorgovan, Orah, Šipak, Dud ... A onda i raznovrsnim,ukusnim pečurkama: Vrganjima, Lisčarkama, Ljutačama, Borovnjačama, Sunčanicama, Jajčarama, Šampinjonima ... Ali svakako,pre nego što se upustite u potragu, trebalo bi da poznajete barem malo gljive, zato što postoje i mnogobrojne otrovne (npr. Otrovni Vrganji, Pupavka ...) zato OPREZ!!
Od lekovitih biljaka tu su Majčina Dušica, Kantarion, “Magarišta”, Podbel ...
Reka Jerma je veoma bistra i brza reka koja nekada bila stanište raznovrsnih riba, dok je njihov broj sad sveden na minimum zbog ljudske neodgovornosti.Među njima su Pastrmka, Skobalj, Krkuška. Kod reke Jerme postoji izvor izrazito hladne vode (za piće) poznat kao Dževerica.
Postaje umetnički centar zahvaljujućim svetskim imenima iz oblasti umetnosti koja su poreklom iz ovog idiličnog sela
Selo Vlasi, zahvaljujući brojnim umetnicima svetskog renomea, poput Zorana Mojsilova, skulptora, zatim profesora violončela u Švajcarskoj Nebojše Bugarskog, prvaka opere Narodnog pozorišta iz Beograda Aleksandre Angelov i Miodraga Jovanovića i drugih, postaće pravi umetnički centar. Mojsilov je odlučio da dobar deo svojih skulptura pokloni selu u vidu stalne postavke koja će biti u seoskoj školi.
Bukovička banja u Aranđelovcu važi za jednu od najlepših u Srbiji, privlačeći turiste svojom lekovitom vodom, bogatom istorijom i jednim od najlepših parkova u Evropi
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Planina Zlatibor je već odavno poznata kao destinacija koja živi 365 dana u godini. Uz veliki trud i rad turističkih radnika, jaz između letnje i zimske turističke sezone gotovo da više ne postoji. Tokom prolećnih meseci, po završetku zimske i pre početka letnje sezone, organizuju se škole u prirodi i rekreativne dečje nastave, dok je jesen rezervisana za poslovne skupove, kongrese i seminare.
Komentari(0)