Ovčarsko-kablarska klisura nalazi se zapadno od Čačka, na mestu gde Zapadna Morava prolazi između dve planine. Kablar se uzdiže na 889 metara nadmorske visine, dok je Ovčar visok 985 metara.

Na relativno malom prostoru smenjuju se šumski predeli, stenovite padine, rečni tok i manastiri koji svedoče o dugoj istoriji ovog kraja.

Posebnu pažnju privlače meandri Zapadne Morave, koji se mogu videti sa više tačaka na Kablaru.

Kako je nastao prizor koji podseća na potkovicu?

Zapadna Morava kroz klisuru ne teče pravolinijski, već pravi velike zavoje između planinskih padina.

Takvi zavoji nazivaju se meandrima, a nastaju dugotrajnim delovanjem reke i geološkim procesima koji oblikuju okolni teren.

U Ovčarsko-kablarskoj klisuri meandri su posebno izraženi, zbog čega pogled sa visine otkriva neobičan raspored rečnog toka.

Jedan od najpoznatijih vidikovaca nalazi se na Kablaru, odakle se pruža širok pogled na klisuru i Zapadnu Moravu.

U zavisnosti od vremenskih uslova, sa viših delova planine mogu se videti i okolni predeli zapadne Srbije.

Do vidikovca se može stići planinarskim stazama

Kablar je popularan među planinarima, a do njegovih vidikovaca vodi više pešačkih pravaca različite zahtevnosti.

Pojedine staze polaze iz Ovčar Banje, dok se drugim pravcima može prići iz okolnih sela.

Uspon nije svuda jednostavan. Na pojedinim deonicama teren je strm i kamenit, pa je potrebna odgovarajuća obuća i dobra procena sopstvenih mogućnosti.

Za posetioce koji nemaju iskustva sa planinarenjem najbolje je da se unapred raspitaju o stanju staza i izaberu lakši prilaz.

Tokom novembra treba računati na kraći dan, vlažno lišće i mogućnost magle, zbog čega se na turu ne bi trebalo kretati kasno.

U podnožju planina nalazi se i Ovčar Banja

Poseta klisuri može da se spoji sa boravkom u Ovčar Banji, poznatoj po termomineralnim izvorima.

Banja se nalazi u dolini Zapadne Morave i predstavlja jedno od polazišta za obilazak okolnih planina i manastira.

Ovčarsko-kablarska klisura poznata je i kao Srpska Sveta Gora zbog većeg broja pravoslavnih manastira koji se nalaze na ovom prostoru.

Među njima su Blagoveštenje, Nikolje, Jovanje, Preobraženje i drugi, od kojih pojedini imaju višевековnu istoriju.

Zbog toga ovaj kraj privlači različite posetioce, od ljubitelja prirode i planinarenja do onih koji žele da upoznaju kulturno i duhovno nasleđe Srbije.

Zašto je novembar zanimljiv za obilazak?

Kasna jesen menja izgled klisure. Listopadne šume postepeno ostaju bez lišća, pa se sa pojedinih delova staza otvaraju pogledi koji tokom leta mogu biti zaklonjeni vegetacijom.

U danima bez magle i padavina, ovo može biti pogodan period za fotografisanje meandara, naročito kada se iznad reke zadržavaju niski oblaci.

Ipak, vremenski uslovi u klisuri mogu se brzo promeniti, a mokre stene i zemljane staze zahtevaju dodatni oprez.

Za kraći izlet moguće je obići Ovčar Banju i okolinu, dok za uspon na Kablar treba izdvojiti više vremena.

Ovčarsko-kablarska klisura tako predstavlja jedno od mesta na kojima se priroda, planinarenje i kulturno nasleđe nalaze na malom prostoru.

A pogled na Zapadnu Moravu koja pravi velike zavoje između Ovčara i Kablara ostaje njen najprepoznatljiviji prizor.