Skorenovac, selo u opštini Kovin, nedavno je ponelo priznanje za najlepše i najuređenije mađarsko selo u Vojvodini, a njegovi stanovnici ne kriju koliko im ta titula znači.

Selo ove godine obeležava i veliki jubilej - 140 godina od osnivanja, pa su meštani, lokalna zajednica i ljudi iz dijaspore dodatno uredili ulice, parkove i javne površine.

Ono po čemu se Skorenovac izdvaja jeste činjenica da, prema rečima predsednika Mesne zajednice Tivadara Bogoša, u selu nema nijedne neasfaltirane ulice.

Posebna pažnja posvećuje se zelenilu, uređenju prostora i ekologiji, a značajnu pomoć pružaju i Skorenovčani koji danas žive u inostranstvu.

Kako je Bogoš ispričao za RTV Pančevo, dijaspora iz Nemačke ove godine je sopstvenim sredstvima pomogla da se ofarbaju park i rekviziti na dečjem igralištu, ali i da selo dobije modernu solarnu rasvetu.

Lavanda, "klupa ljubavi" i neobični putokazi

Ipak, posetiocima pažnju najviše privlače brojni detalji kojima su meštani pokušali da svom mestu daju poseban izgled.

Kod uređenog kružnog toka zasađena je lavanda, dok se u centru nalaze putokazi na kojima su ispisana imena pobratimskih gradova, ali i mesta širom sveta u kojima danas žive ljudi poreklom iz Skorenovca.

Tu su i „klupa ljubavi“ i „kamen ljubavi“, kao i bista biskupa pored koje je postavljena takozvana molitvena klupa.

Jedan detalj, međutim, možda najbolje pokazuje koliko su ljudi koji su otišli iz sela i dalje vezani za rodni kraj.

Ispred zgrade Mesne zajednice nalazi se ukrasna roda na kojoj se objavljuju podaci o prinovama u porodicama Skorenovčana.

Kako kaže Bogoš, dešava se da se jave ljudi koji godinama žive u inostranstvu i zamole da se na rodi postavi ime njihove novorođene bebe, jer se i dalje osećaju kao deo sela.

Upravo spoj uređenosti, tradicije i snažne veze između ljudi koji su ostali i onih koji su otišli čini Skorenovac drugačijim od mnogih drugih vojvođanskih sela.

cc

Dok se brojna mala mesta bore sa odlaskom stanovništva i propadanjem infrastrukture, u Skorenovcu pokušavaju da očuvaju izgled sela, ali i osećaj zajedništva koji, kako kažu njegovi stanovnici, ne prestaje ni kada se odselite stotinama kilometara daleko.

O Skorenovcu ima mnogo detalja koji nisu poznati

Skorenovac nije zanimljiv samo zbog titule najlepšeg i najuređenijeg mađarskog sela u Vojvodini. Ovo mesto u južnom Banatu važi i za jedan od pionira seoskog turizma u ovom delu Srbije.

Brojna domaćinstva godinama primaju goste u autentičnim seoskim kućama, gde turisti mogu da probaju domaću hranu i upoznaju način života koji se u ovom kraju prenosi generacijama.

Poseban pečat selu daje i mađarska gastronomija. Skorenovac je poznat po tradicionalnim kobasicama, gulašu i perkeltu, a jedan od lokalnih specijaliteta je i takozvana čipkana krofna. Svake jeseni selo okuplja goste i na „Danima mađarske kuhinje“.

Veći deo mađarskog stanovništva Skorenovca čine potomci Bukovinskih Sekelja, koji su se ovde doseljavali krajem 19. veka. Njihovo nasleđe i danas se vidi na pojedinim kućama i dvorištima, posebno kroz karakteristične rezbarene drvene kapije.

Skorenovac je poznat i po Zoltanu Daniju, nekadašnjem pukovniku Vojske Jugoslavije, koji je komandovao jedinicom koja je 27. marta 1999. oborila američki avion F-117A.

(Telegraf.rs / RTV Pančevo)