Nikolić se 26. avgusta na put otisnuo sam, a nakon dva dana vožnje stigao je na Kosovo i Metohiju kako bi prisustvovao liturgiji povodom jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Velike Gospojine.
Ni ovogodišnje putovanje nije bilo samo lični podvig. Po dolasku u Gračanicu, jednoj predškolskoj ustanovi uručio je simbolične poklone za mališane – deset „Magičnih azbuka“, koje će predškolcima pomoći u učenju slova, kao i stotinu pasti za zube.
Ovo je treća godina zaredom da Nikolić biciklom dolazi na Kosovo i Metohiju, a želja mu je da vožnja, koja svaki put ima i humanitarni karakter, preraste u tradiciju.
– Prethodnih godina putovao sam u društvu prijatelja, ali kako oni ove godine nisu mogli da krenu, uz blagoslov vladike Petra krenuo sam sam 26. avgusta. Prvog dana vozio sam do Mataruške Banje, 198 kilometara, a drugog do Kosovske Mitrovice, još 152 kilometra. Odatle sam u pet časova ujutru krenuo i prešao još 55 kilometara do Gračanice, kako bih prisustvovao obeležavanju Velike Gospojine – priča Nikolić.
I prethodne vožnje imale su snažnu humanitarnu poruku.
– Prethodnih godina takođe sam imao blagoslov vladike Petra, a tada smo humanitarnom vožnjom prikupljali novac za decu obolelu od raka. Nadam se da ću svake godine za veliki hrišćanski praznik Veliku Gospojinu biti na mom Kosovu – kaže Nikolić.
Za njega put do Kosova i Metohije ima i posebno lično značenje. Njegova porodica vodi poreklo iz ovog kraja, a tamo i danas žive njegovi rođaci.
– Moji koreni su sa Kosova i Metohije. Otac mi je rođen u selu Delovce, u opštini Suva Reka, a u Štrpcu imam rodbinu. Sve me to vuče ovde. I ranije sam organizovao i sproveo mnogo akcija za decu sa Kosova i Metohije i ne planiram da stanem – zaključuje Nikolić.
Tako je još jedna vožnja, duga više od 400 kilometara, završena tamo gde je Nikolić i želeo – u Gračanici, na praznik Velike Gospojine. A iza kilometara ostala je priča koja nije samo o sportskom podvigu, već i o pripadnosti, tradiciji i želji da se svaki dolazak pretvori u priliku da se nekome pomogne.
Komentari (0)