U glavnom gradu Bosne i Hercegovine svečano je otvoren 32. Sarajevo Film Fest, a svečanom otvaranju je prikazana digitalna, restaurirana verzija filma "Žena sa krajolikom" Ivice Matića.
Glavna ženska uloga u njemu je pripala Božidarki Frajt, jednoj od najlepših glumica stare Jugoslavije, koja je i sama doživela potresnu, filmsku priču, tešku koliko i one koje je igrala.
Paradoksalno, upravo zahvaljujući tome što se pojavila na televiziji, Božidarka Frajt je saznala ko je zapravo i šta se dogodilo njenim biološkim roditeljima.
Velika karijera Božidarke Frajt
Rođena je 11. novembra 1940. godine u Velikoj Žuljevici kod Novog Grada, ali tada nije nosila prezime po kojem će je javnost upoznati godinama kasnije. Njeno ime na rođenju je bilo, ispostaviće se, Božidarka Grublješić.
U decenijama koje su usledile je izgradila impresivnu glumačku karijeru i ostvarila zapažene uloge u filmovima poput "Užičke republike", "Žive istine", "Visokog napona" i "Ritma zločina". Bila je poznata i po izuzetnoj lepoti, a prva je Jugoslovenka koja se na filmu pojavila u dvodelnom kupaćem kostimu.
O njoj se u prvim godinama njene karijere pričalo od Vardara do Triglava, ali niko nije znao najvažniji deo priče o Božidarki Frajt.
Detinjstvo čija je istina bila skrivena
Božidarka je imala manje od dve godine kada je njena biološka porodica stradala tokom Drugog svetskog rata: majka Vida je ubijena, dok je otac Bogdan poginuo u borbi.
Devojčica je potom sa hiljadama druge dece odvedena u dečiji logor u Sisku, posle čega je dospela u prihvatilište Crvenog krsta u Zagrebu. Tamo su je usvojili Stjepan i Katarina Frajt, koji su joj dali svoje prezime i pružili joj dom i detinjstvo.
Božidarka je tako odrastala u posleratnom Zagrebu ne znajući ništa o svom poreklu. Nije znala ni svoje prvobitno prezime, niti šta se dogodilo njenim biološkim roditeljima.
Istina je počela da izlazi na videlo mnogo kasnije, zahvaljujući njenoj tetki Dari.
Tetka je prepoznala sestrinu ćerku na televiziji
Dara, sestra Vide Grublješić, nakon rata je radila kao medicinska sestra u Bjelovaru. Tamo je jednom prilikom u bolnici čula potresnu priču o ženi koja je tokom rata ubijena i kojoj je oduzeta ćerka, a iz detalja je shvatila da bi ta žena strašne sudbine mogla da bude njena sestra.
Počela je da traga za nestalom devojčicom, ali bez uspeha... a onda je jednog dana na televizijskom ekranu ugledala Božidarku Frajt.
Sličnost između glumice i njene sestre bila je dovoljna da Dara posumnja da je upravo pronašla sestričinu za kojom je godinama tragala.
Tako je Božidarka, u 36. godini života, saznala ono što joj je bilo uskraćeno tokom čitavog detinjstva – da je rođena kao Božidarka Grublješić i da je njena biološka porodica stradala u ratu.
O svojoj potresnoj životnoj priči glumica je retko pričala, ali je u jednom od svojih intervjua posebno istakla zahvalnost porodici koja ju je usvojila.
– Tim ljudima sam beskrajno zahvalna. Uzeli su me kao dete od četiri godine. Ja se ne sećam ničeg iz tog ranijeg detinjstva. Sećam se prve haljine koju su mi obukli i sećam se da nisam imala kosu – ispričala je ona.
Zvezda i mama zvezde
Božidarka Frajt decenijama je bila jedno od najpoznatijih lica jugoslovenskog filma, a nakon što je decenijama igrala brojnim značajnim ostvarenjima, a poslednju filmsku ulogu ostvarila je 2013. godine, kada se pojavila u dečijem filmu "Šegrt Hlapić".
Privatni život je uglavnom držala podalje od javnosti. Danas ima 85 godina i živi u Zagrebu, okružena porodicom, a njena ćerka, koju je dobila s Pavelom Pablom Gregorićem, takođe je poznato lice hrvatske glumačke scene.
U pitanju je Bojana Gregorić Vejzović, koja nam je danas poznata po ulogama u brojnim popularnim serijama i filmovima, između ostalog i po "Ponosu Ratkajevih", ali i srpskom filmu "Na putu za Montevideo", gde je tumačila baronicu Helenu Klodovsku.
Bojana, takođe, nije mnogo pričala o šokantnom obrtu u životu njene majke, ali je jednom prilikom je naglasila da je Božidarka Frajt prešla težak put i ostala snažna uprkos svemu što joj se dogodilo.
– Njen put je bio i više nego težak, a njena volja i radost življenja više nego snažni. Hrabri ljudi koračaju napred i ne okreću se prema tuzi prošlosti, već obasuti bleskom neraspoznatljive budućnosti srčano kroče s verom da sutra uvek može biti bolje... Eto, to je moja mama – istakla je glumica.
Na pitanje da li može da zamisli da se nešto slično dogodi u današnje vreme, Bojana je odgovorila:
– Ne daj bože! Strahota, nasilje, siročad... Nikad više, ne ponovilo se...
Komentari (0)