U Srpskoj pravoslavnoj crkvi 8. avgusta obeležavaju se dva praznika – Trnova Petka, posvećena Svetoj prepodobnomučenici Paraskevi Rimskoj, i Prenos moštiju Svete Petke, kojim se proslavlja prenos moštiju Svete prepodobne Paraskeve Epivatske. Kako oba praznika padaju istog dana, u narodu se ovaj datum često naziva zajedničkim imenom Sveta Petka Trnova, iako je reč o dve različite svetiteljke.

U Srbiji se Sveta prepodobnomučenica Paraskeva Rimska često poistovećuje sa Svetom prepodobnom Paraskevom Epivatskom, u narodu poznatijom kao Sveta Petka, koja se praznuje 27. oktobra. Iako nose isto ime, reč je o dvema različitim svetiteljkama koje deli gotovo hiljadu godina.

Razlikuju se i po ikonografiji. Sveta Petka Trnova, koja se smatra zaštitnicom slepih i osoba sa očnim bolestima, na ikonama je najčešće predstavljena sa pločicom na kojoj su urezane oči, dok se Sveta Petka prikazuje sa krstom i grančicom mirte.

Svetiteljka koja će kasnije biti poznata kao Trnova Petka rođena je početkom 2. veka u Rimu, sa imenom Paraskeva. Odrasla je u pobožnoj hrišćanskoj porodici, u vreme kada hrišćanstvo još nije bilo priznato u Rimskom carstvu. Nakon smrti roditelja, Agatona i Politeje, svu svoju imovinu razdelila je siromašnima, zamonašila se i posvetila propovedanju Hristove vere, ne obazirući se na opasnosti koje su tada pretile hrišćanima.

Zbog svoje nepokolebljive vere doživela je sudbinu mnogih ranih hrišćanskih mučenika – ni pred mučenjima ni pred smrću nije se odrekla Hrista, zbog čega je Crkva proslavlja kao prepodobnomučenicu.

Sveta Paraskeva Rimska postradala je oko 140. godine, kada je, po naređenju kneza Tarasija, pogubljena odsecanjem glave. Njena nepokolebljiva vera i mučenička smrt učinile su je jednom od poštovanih ranohrišćanskih svetiteljki.

Mnogo vekova kasnije, po nalogu bugarskog cara Asena, njene svete mošti prenete su u Trnovo, tadašnju prestonicu Bugarske, gde su položene u crkvu podignutu njoj u čast. Kasnije su mošti prenete u Carigrad, odakle su tokom istorije više puta premeštane.

Blic žena