Kafana kao kulturni epicentar
„Krsmanović“ nije bila obična kafana. Smeštena na tadašnjem glavnom drumu, preko puta crkve, okupljala je trgovce, zanatlije, putnike i boeme. Imala je salu sa pozornicom i velikim platnom od platna koje su doneli iz Beča. Uveče su se tu održavale igranke, pozorišne predstave i — tog istorijskog dana — filmska projekcija.

Film bez tona, ali s uzdahom publike
Projekcija je bila najavljena danima ranije — ručno pisanim plakatima zalepljenim po okolnim selima. Prikazivao se kratak francuski film, verovatno jedan od Lumijerovih. Projekcija je bila bez tona, naravno, ali reakcije publike bile su burne. Ljudi su vikali, krstili se, pojedini su ustajali u panici kada bi voz na platnu „jurio“ ka njima. Bio je to sudar realnosti i čuda.

Od kafane do bioskopa – zaboravljena veza
Kafana je time postala neformalni bioskop, jer Leskovac tada nije imao pravu bioskopsku salu. Tek decenijama kasnije sagrađena je moderna bioskopska dvorana, ali ova projekcija u „Krsmanoviću“ ostala je upamćena kao početak filmske umetnosti na jugu Srbije.

Gde je danas to mesto
Zgrada kafane danas više ne postoji u originalnom obliku. Na njenom mestu se nalazi poslovni prostor, bez ikakve ploče, obeležja ili sećanja na ovaj značajan trenutak. Meštani koji znaju ovu priču sve su ređi, a mlađe generacije ne znaju da je Leskovac imao bioskop pre nego što su mnogi gradovi imali struju.

Zašto ova priča mora biti sačuvana
Ovo nije samo anegdota o jednom filmu, već svedočanstvo o kulturnom buđenju Srbije, o narodu koji je bio radoznao, otvoren za novo, i spreman da prihvati svet koji dolazi kroz treperavu sliku na belom platnu. Kafana „Krsmanović“ zaslužuje da bude deo kulturne mape Srbije, makar kroz priču.