Lepote Srbije

Na vetrovitoj Pešterskoj visoravni, gde su zime surove a ljudi tvrdoglavo verni običajima predaka, nekada se praktikovao obred koji danas zvuči kao da je iz bajke ili legende. Zvao se kaparenje mladine kose, i predstavljao je najstariji oblik neformalne veridbe. O njemu se danas malo zna, jer je vekovima bio deo zatvorenih zajednica, prenošen šapatom, bez pisanih tragova.

U selu Rajac kraj Negotina, među čuvenim Rajačkim pimnicama, vinogradarskim podrumima koji su nacionalno blago, postoji kafana koja nudi piće koje nećete pronaći ni na jednoj vinskoj karti ni u fensi barovima. To piće zove se medenica i pravi se gotovo isto kao pre 200 godina. Samo jedna kafana u ovom kraju još uvek ga služi — i to na način kako su to radili stari vinari i pastiri.

Negde između Doljevca i Kruševca, zaklonjen šumama, livadama i tihim selima, postoji neobeležen hodočasnički put kojim vekovima prolaze vernici, ali o kojem se gotovo ništa ne piše. To je staza koja spaja dva manastira – Đunis i Raletinac – a koristi se samo među meštanima i ponekim starim poklonicima koji znaju za njeno postojanje. Bez turističkih tabli, bez mapa, samo staza koju čuva sećanje.

U selu Zasavica, na samoj ivici Specijalnog rezervata prirode, još uvek se može pronaći sir koji ne poznaje frižider, plastiku ni industrijske kulture. Ovaj sir nastaje u tišini seoskih domaćinstava, čuva se u zemljanim ćupovima i sazreva sporo, onako kako su to radili naši preci. Reč je o gotovo zaboravljenoj tehnici koja se danas praktikuje u svega nekoliko kuća i koja predstavlja pravo gastronomsko blago Srema.