„Mislim se – da l’ da se umijem il’ da se ubijem“: Kako je Bora Todorović neispavan i neraspoložen došao na probu u Atelje 212…
Bora Todorović preminuo je 2014. godine

U bogatoj, višedecenijskoj karijeri igrao je u desetinama pozorišnih predstava, filmova i serija. Njegove uloge i replike postale su i ostale legendarne. Balkan Ekspres, Nacionalna klasa, Maratonci trče počasni krug, Diplomci… samo su neka od njegovih filmskih ostvarenja. Atelja 212 bila je njegova druga kuća, a smeh je bila prva asocija njegovih kolega na njega.
„Duhovitost je bila jedna od njegovih glavnih odlika, koja nikada nije spavala“
U julu beležimo deceniju od njegovog odlaska, od kad nas je napustio Bora Todorović.
***
Sedamdesetih godina prošlog veka žalio se često Bora Todorović, Bora Čvoka, kako ne može da spava.
Tako jednom dođe Borivoje na probu u Atelje 212 neraspoložen, depresivan. Pitaju ga šta mu je, a on otvori dušu: „Došla mi mama Dana i sinoć zaspa k’o top, a mene uhvatilo nešto, umoran sam, spava mi se, ali neće san na oči.
Nastavio je dalje Bora.
„Šetam po sobi kao lud, popih šaku pilula za spavanje, a mama Dana hrče li hrče“, priča Bora.
„Mislim se da l’ da se umijem, il’ da se ubijem“. I tako do jutra. Puče dan, vidim mama se probudi, a ja skroz očajan rekoh: ‘Mama, zamisli, celu noć nisam trenuo!’. Odgovori moja mama Dana: ‘Ni ja'“, pričao je Todorović.
Nedeljnik.rs
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)