STARO NARODNO VEROVANJE: Stavite jednu stvar pod tepih, veruje se da privlači sreću i novac u vaš dom
Prema narodnim verovanjima ovu namirnicu treba da stavite ispod tepiha kada vas napusti sreća
Prema narodnim verovanjima, uz ove jednostavne savete život će vam biti kao “med i mleko”.
Otkrivamo vam neke stvari kojih se mnogi pridržavaju kako bi im u kuću ušli sreća i bogatstvo. Da bi sreća posetila kuću, držite u svom domu strani novčić kao talisman, ali samo u srebrnoj boji.
Da bi u životu sve išlo kao “po loju“, sačekajte mlad Mesec i ispremeštajte nameštaj po svojoj kući.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Nikada ne bacajte polu-pojedene komade hleba ako ne želite da izgubite svoju sreću. Komadi hleba, čak i pokvareni i osušeni, ne treba bacati, inače će bogatstvo napustiti kuću. Bolje hraniti životinje ili ptice.
Ako vas je sreća napustila, potrebno je da sipate so na sve prozorske daske u kući. I neka leži dok se sreća ne vrati. Posle toga, biće potrebno da se so pomete (nikako je rukama ne smete dodirnuti), stavi u kesu i odnese daleko od kuće, gde ćete je zakopati.
Ako se spotaknete o desnu nogu, to znači da je nevolja blizu. Da biste je izbegli, potrebno je tri puta da gazite desnom nogom .Ako se spotaknete o levu nogu, to obećava sreću.
Pronađite svežu mahovinu
Ako vas je novčana sreća napustila, stavite malu količinu mahovine ispod tepiha u vašoj kući, novac će početi da dolazi.
Zaduživanje i pozajmljivanje, kao i brojanje novca moguće je samo do podneva. Ako to uradite uveče, onda nećete imati novca.
Ako želite da poklonite nekome novčanik, obavezno u njega stavite novčanicu ili novčić – tada će vaš poklon doneti dobro onome kome ga poklonite, a novac će se naći u njegovom novčaniku. Da, i vaše blagostanje će rasti.
Nakon zalaska Sunca, ne preporučuje se prebacivanje novca iz ruke u ruku, inače možete postati siromašniji. Bolje je staviti novac na sto ili čak baciti na pod, da bi ga pokupio onaj kome ga date.
Ne bi trebalo da stavljate ključeve ili šešir na sto, ili da sedite na stolu – to sluti na siromaštvo.
Kako da izbegnete lošu sreću sa razbijenim ogledalom
Ako se ogledalo razbije u kući, da biste izbegli nevolje, isperite njegove delove vodom i zakopajte ih u zemlju. Ako u prostoriji u kojoj visi ogledalo, nekome dugo nije bilo dobro, ili su se tamo posvađali, ili se desila neka nevolja, ogledalo se mora obrisati svetom vodom.
Nikada ne ostavljajte nož zaboden u hleb ako ne želite da upoznate siromaštvo, glad i oskudicu.
Ni u kom slučaju ne dajte siromašnima novac koji ste dobili za kusur pri kupovini soli ili hleba – inače se i sami možete naći u siromaštvu. Takođe, nemojte davati poslednju novčanicu koja je ostala u novčaniku.
Nakon što nabavite novi novčanik, stavite skupoceni zlatni nakit tamo na kratko. Tada će doći bogatstvo i veliki novac.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)