Mitrovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju Solunskom, Srpska pravoslavna crkva obeležava 8. novembra. To je jedna od poznatih krsnih slava u Srbiji, a običaji koji prate njeno obeležavanje prenose se kroz generacije.

Ipak, sveštenik Aleksandar Praščević podseća da se značaj slave ne ogleda u količini pripremljene hrane niti u tome koliko će gostiju doći u kuću.

Kako je objasnio za Blic ženu, događa se da upravo pripreme za praznik izazovu napetost među ukućanima, pa dan koji bi trebalo da bude posvećen molitvi i porodičnom okupljanju protekne u nervozi.

Zašto se porodice ponekad posvađaju baš na dan slave?

Priprema slavske trpeze u mnogim domaćinstvima podrazumeva veliki posao, koji često najvećim delom preuzimaju žene.

Želja da gosti budu lepo dočekani, da ništa ne nedostaje i da se ispoštuju svi porodični običaji može da stvori pritisak, naročito kada se obaveze ne podele među ukućanima.

Otac Aleksandar navodi da se tokom svešteničke službe susretao sa porodicama u kojima je upravo takva situacija dovodila do svađa na dan slave.

Umesto zamerki zbog onoga što nije pripremljeno ili urađeno na vreme, smatra da bi članovi porodice trebalo da pokažu više razumevanja jedni za druge.

Posebno ističe ulogu domaćina, koji bi trebalo da pomogne supruzi i pokaže joj da nije najvažnije da svaki detalj bude savršen.

Suština njegove poruke jeste da slavlje ne bi trebalo da postane teret za porodicu koja ga organizuje.

Šta je prema crkvenom učenju najvažnije na Mitrovdan?

U pravoslavnoj tradiciji krsna slava predstavlja porodično proslavljanje svetitelja zaštitnika.

Zato se njeno obeležavanje ne svodi na okupljanje za trpezom, već podrazumeva i molitvu, odlazak na liturgiju i osvećenje slavskog kolača, žita i vina.

Sveštenik Praščević naglašava da upravo ti elementi treba da imaju prednost u odnosu na pripremu hrane i organizaciju dočeka gostiju.

Slavska trpeza ima svoje mesto u tradiciji, ali je njena svrha da okupi porodicu, rodbinu i prijatelje, a ne da bude pokazatelj materijalnih mogućnosti domaćina.

Čak i kada je posluženje skromno, smisao praznika ostaje isti.

Da li su svi narodni običaji u skladu sa verom?

Za Mitrovdan se vezuju različiti običaji i verovanja, među kojima su i ona koja se odnose na kućne poslove i ponašanje tokom praznika.

Međutim, sveštenik podseća da je važno razlikovati ono što pripada crkvenom učenju od običaja koji su nastajali u narodu.

Pojedina verovanja imaju korene u starijim tradicijama, ali su tokom vremena postala deo načina na koji su porodice obeležavale verske praznike.

To ne znači da sve narodne običaje treba odbaciti. Naprotiv, neki od njih imali su važnu ulogu u očuvanju porodične tradicije i prenošenju vere sa starijih na mlađe generacije.

Ipak, kako objašnjava otac Aleksandar, važno je razumeti njihovo značenje i ne dozvoliti da strah od kršenja nekog običaja postane važniji od samog praznika.

Mitrovdan kao prilika za porodično okupljanje

Sveti Dimitrije Solunski, kojem je posvećen Mitrovdan, u hrišćanskoj tradiciji poštuje se kao velikomučenik koji je stradao zbog svoje vere.

Prema crkvenom predanju, imao je visok vojni položaj, ali nije želeo da se odrekne hrišćanstva uprkos opasnosti kojoj je bio izložen.

Sveštenik Praščević ističe da se iz života ovog svetitelja može izvući pouka o veri, istrajnosti i ljubavi prema bližnjima.

Upravo zato, smatra, Mitrovdan bi trebalo da bude dan u kojem će se porodica okupiti u miru, bez nepotrebnih rasprava i opterećenja.

U srpskim domovima običaji vezani za krsnu slavu razlikuju se od kraja do kraja, ali je njena osnovna poruka ista.

Slavski kolač, sveća i žito čuvaju versku tradiciju, dok zajednička molitva i okupljanje porodice daju prazniku njegov puni smisao.

Bogata trpeza može biti deo slavlja, ali ne bi trebalo da bude razlog zbog kojeg će ukućani dan svoje krsne slave pamtiti po umoru i svađi.

Izvor: Blic žena, prema objašnjenju sveštenika Aleksandra Praščevića.