DANAS PROSLAVLJAMO SVETOG GRIGORIJA BOGOSLOVA: Jedan od najučenijih svetitelja, pomaže đacima pri učenju
Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Svetom Grigoriju Bogoslovu, carigradskom arhiepiskopu iz 4. veka i jednom od najučenijih hrišćanskih svetitelja.
Sveti Grigorije Bogoslov je još pre nego što se krstio i posvetio život crvki.
On je važio za učenog i mudrog čoveka. Sveti Grigorije važi za jednog od najučenijih hrišćanskih svetitelja. Sastavio je mnogobrojna dela, od kojih su mu najslavnija ona iz Bogoslovlja. Tokom svog arhiepiskopovanja u Carigradu dosta je pisao protiv jeretika, a proslavilo ga je delo Besede o Svetoj Trojici.
Nakon što se povukao sa funkcije arhiepiskopa Sveti Grigorije je napustio Carigrad i ostatak života proveo povučen, u molitvi i pisanju knjiga koje se i danas proučavaju.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Možda vas zanima:
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
NAROČITO SE IZDVAJAJU: Ove tri ikone treba da ima svaki dom
Od davnina se u srpskim porodicama veruje da određene ikone imaju posebnu zaštitničku i isceliteljsku moć.
Iako je celog života bio slabog zdravlja, ipak je doživeo duboku starost i umro u 80. godini života. Mošti su mu prenete u Rim, dok mu se glava nalazi u Uspenskom soboru u Moskvi.
Sveti Grigorije Bogoslov je bio i ostao veliki i poštovani svetitelj pravoslavne crkve i autor jedne od liturgija.
Kako je reč o jednom od najučenijih hrišćanskih svetitelja u nekim krajevima Srbije Sveti Grigorije Bogoslov danas važi za zaštitnika mudrih i učenih ljudi.
Stari kažu da đaci koji imaju problem sa savlađivanjem nekog gradiva na ovaj dan treba pažljivo da pročitaju lekcije koje ih muče i da se nakon toga pomole Svetom Grigoriju.
Veruje se da će tako naučeno gradivo biti zauvek zapamćeno, pa ni dobra ocena neće izostati.
Molitva na današnji dan Svetom Grigoriju treba da bude kratka i da glasi:
“Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Grigorije: Moli Hrista Boga da spase duše naše”.
(Kurir)
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)