Autentična srpska poslastica nastala u Paraćinu od koje lokalna samouprava pravi poseban brend.
printscreen youtube
Prema priči, prvi recept za ovu tortu potiče iz 1908. godine i to iz Paraćina. Tamo je živeo izvesni Vasa Čokrljan. Njegova supruga Jelena bila je nežnog zdravlja i kada je zatrudnela, lokalni lekar saopštio je porodica da porođaj može ugroziti i njen i detetov život.
Ipak, Vasa se nije predavao. Počeo je da za suprugu traži najbolje moguće lekare, a put ih je odveo čak do Beča. Na kraju, njegova ljubav i pažnja se isplatila – Jelena je uz lečenje bečkih lekara na svet donela zdravo dete, a i ona se ubrzo oporavila.
U čast požrtvovanog Vase, njegova tašta – Jelenina majka, napravila je tortu nazvavši je zetovim imenom.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Spremanje hrane je sastavni deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji je uobičajeno obedovanje 3 puta dnevno (doručak, ručak i večera), uz napomenu da je najvažniji obrok doručak, dok je najčešće najobimniji obrok – ručak.
Da biste napravili najbolju Vasinu tortu, trebaće vam dosta vremena jer lokalne domaćice savetuju da prvo napravite koru pa je ostavite da odstoji dva dana što bi bilo idealno. Zatim se pravi krem koji treba da odstoji jedan dan, a kada se sve sjedini domaćice savetuju da ostavite tortu da miruje još jedan dan pre nego je služite gostima.
(za fil): 300 g mlevenih oraha; malo (oko 50 ml) vrelog mleka; 150 g prah šećera; 1 kora i sok od pomorandže; 5 štangli crne čokolade; 200 g putera; 4 žumanca; 4 kašike šećera.
(za šne): 15 kašika šećera; 1 šoljom vode; 4 belanaca.
PRIPREMA:
Mikserom umutiti belanaca, pa pred kraj postepeno dodavati jednu po jednu kašiku šećera uz neprestano mućenja dok se ne formira čvrst šne koji kada okrenete šerpu neće ispasti iz nje. Dodati žumanca, jedno po jedno, sjedini ti ih, a zatim dodati brašno i orahe, pa i njih lagano ručno izmešati vodeći računa da šne što manje splasne. Obložiti kalup za tortu prečnika 26cm papirom za pečenje sipati šne, i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200 C oko 15-20 minuta. Ostaviti da se kora ohladi, a zatim na nju naneti sok od jedne pomorandže.
Orahe popariti sa malo vrelog mleka (oko 50 ml), pošećeriti prah šećerom po ukusu (150 g), a zatim dodati puter i sve dobro sjediniti. Dodati 5 štangli rastopljene čokolade i struganu koru i sok od jedne pomorandže. Zasebno penasto umutiti 4 žumanca sa 4 kašike šećera, pa ih izmešati sa smesom od oraha. Ovim filom filovati koru, a preko njega treba staviti šne koji se pravi na sledeći način. Ušpinovati 15 kašika šećera sa šoljom vode, a zatim postepeno dodavati u prethodno umućen šne od 4 belanaca, uz neprekidno mešanje dok se masa ne ohladi.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Posna čorba od kopriva je ukusno i zdravo jelo koje možete lako pripremiti, pogotovu što je sada vreme kada kopriva može lako da se pronađe i nabere, a veoma je bogata vitaminima.
Komentari(0)