U znak odmazde zbog akcije pokreta otpora u kojoj je ubijeno 10 i ranjeno 26 vojnika nemačkog Vermahta,  streljano je 2.796  civila iz Kragujevca. Ovaj stravičan zločin je opisala Desanka Maksimović u svojoj pesmi "Krvava Bajka"

Među streljanima bilo je i 300 đaka i profesora Prve kragujevačke gimnazije, koji su iz školskih učionica odvedeni na streljanje u Šumaricama.

Box: Image
 

Prilikom streljanja dosledno je primenjena naredba generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima a 21. oktobra u Kragujevcu.

I ove godine, na osamdeset treću godišnjicu stradanja civila u Kragujevcu je održana centralna manifestacija Oktobarskih svečanosti „Veliki školski čas“, koja je počela u 11.00 časova ispred Spomenika streljanim đacima i profesorima, u okviru Spomen-parka „Kragujevački oktobar“.

U okviru programa izvedena je poema „Lekcije iz pamćenja“ autora Dragana Hamovića, u režiji Nebojše Dugalića.

Desanka Maksimović: Krvava bajka

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni,

isto su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi pelcovani

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka

u istom danu.

A pedeset i pet minuta

pre smrtnog trena

sedela je u đačkoj klupi

četa malena

i iste zadatke teške

rešavala: koliko može

putnik ako ide peške…

i tako redom.

Misli su im bile pune

i po sveskama u školskoj torbi

besmislenih ležalo je bezbroj

petica i dvojki.

Pregršt istih snova

i istih tajni

rodoljubivih i ljubavnih

stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

da će dugo

da će vrlo dugo

trčati ispod svoda plava

dok sve zadatke na svetu

ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom Balkanu

umrla je junačkom smrću

četa đaka u istom danu.

Dečaka redovi celi

uzeli se za ruke

i sa školskog zadnjeg časa

na streljanje pošli mirno

kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

istog časa se uzneli

do večnog boravišta.