Kao zaštitnik vinogradara, Sveti Trifun je posebno poštovan među vinarima. Najvažniji običaj je orezivanje bar jednog čokota vinove loze, koji se potom prelije vinom, uz želju za rodnom i uspešnom godinom. Zbog toga je u narodu, naročito u Timočkoj krajini, poznat i kao "Orezač" ili "Zarezoj".

U pojedinim delovima Srbije ima i dodatna značenja. U šumadijskim selima Trifundan je zavetni dan, jer se verovalo da svetac štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih štetočina. U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će, po principu "slično proizvodi slično", vinograd bolje roditi.

Šta se sprema za Svetog Trifuna?

U nekim mestima Sveti Trifun je i krsna slava. Domaćin, poznat kao "podrumar", priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina. Slavska trpeza ima poseban značaj: osnovu čine vinogradska pogača, žito i vino. Ukoliko dan nije postan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu. Ako je post, preporučuju se rečni rak, škarpine pripremljene u vinu ili druga riba.

Narodna verovanja vezuju Svetog Trifuna i za vremensku prognozu. Ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda. S druge strane, kiša ili mraz na taj dan nagoveštavaju dobar prinos useva i voća.

Takođe, danas obeležavamo i Zadušnice. 

Prve zadušnice u 2026. godini obeležavaju se 14. februara i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice. One se obeležavaju pred početak priprema za Vaskršnji post.

Zimske zadušnice najavljuju pripreme za početak Časnog posta, koji ove godine počinje 23. februara, u pojedinim krajevima poznatije su kao Otvorene zadušnice, jer se veruje da Sveti Petar, ključar pakla i raja, na ovaj dan otvara grobove.

Prve zadušnice u godini najranije se obeležavaju 6. februara, a najkasnije 13. marta, u zavisnosti od datuma Vaskrsa.

Brojni običaji

Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji, a narod se trudi da ih ispoštuje na što ispravniji način, kako bi pokazali poštovanje prema svojim najmilijim preminulim ljudima.

Smatra se da se u subotu, na Zimske zadušnice ne obavljaju teški i kućni poslovi, jer se smatra da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove, te bi ih uznemirili teškim, fizičkim radom.

Na ovaj praznik u kući se ne pali vatra pre nego se ukućani vrate sa groblja.

U srpskoj narodnoj tradiciji, vatra simbolizuje žive, a Zadušnice su praznik posvećen mrtvima.

(Telegraf)