PRVA BANKA GENA NA BALKANU Otvorena u mioničkom selu Paštrić i ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica (VIDEO)
Stare sorte voća i povrća nestaju vrtoglavom brzinom. Procenjeno je da je u 20. veku nestalo čak 75 odsto sorti, a da svake godine prestane da postoji oko dva odsto autohtonih vrsta. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo očuvanje, a banka gena, koja od 2019. godine postoji i u Srbiji, u tom smislu ima ključnu ulogu.
Ivana Petrović, koordinator banke gena i starih semena koja je formirana u Mionici, objašnjava da je očuvanje starih vrsta veoma značajno jer su one izuzetno kvalitetne i otporne na faktore spoljašnje sredine, a takođe su neophodne za stvaranje novih sorti.
„Za sada u našoj banci imamo najviše sorti jabuka, krušaka, šljiva, koje su zaštitni znak zapadne Srbije. Pošto je banka semena započeta upravo na tom podneblju, imamo dosta šljiva kao što su ranka, madžarka, metlaš, belovača. Od jabuka imamo najpoznatije — petrovaču, lubeničarku, itd.“
Pored voća, prioritet srpske banke gena je očuvanje starih sorti povrća.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
Možda vas zanima:
STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
JEDINSTVENA PEĆINA GDE CARUJU SLEPI MIŠEVI Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u Prvom srpskom ustanku
Podno Divčibara u selu Paštrić kod Mionice priroda je sama ocrtala pravi dragulj, koji mami brojne naučnike upravo u ovaj kraj zapadne Srbije.
„Povrće nestaje mnogo brže nego voće, jer se radi o jednogodišnjim biljkama. Ako jedne godine ne sačuvamo seme, praktično se ta sorta gubi.“
Praksa banaka gena starih sorti postoji i u evropskim zemljama, posebno u Španiji i Francuskoj. Od svetskih banaka najpoznatija je indijska u kojoj se čuva veliki broj gena i semena.
Mionička banka gena, koja je istovremeno i prva takva banka na Balkanu, jeste takozvana „živa banka“, što znači da se projekat ne svodi samo na skladištenje smena, nego je cilj umrežavanje svih zainteresovanih koji bi ta semena gajili za svoje potrebe, u okviru lokalne zajednice.
„Dobili smo ponudu grupe entuzijasta iz Homolja koji žele da formiraju banku gena Homolje, a neprestano nam se javljaju ljudi iz Novog Sada i sa juga Srbije. Potrebani su nam saveti i pomoć kako bismo osnovali svoju lokalnu banku gena. A u centralnom delu banke čuvaćemo semena i pružati podršku svima koji žele da se uključe. Zato je veliki akcenat stavljen na edukaciju.“
Petrovićeva objašnjava da bankom gena u Mionici rukovodi ekološki pokret „Okvir života“, a da semena koja se čuvaju ne pripadaju nikome, no isključivo lokalnoj zajednici u kojoj su vekovima gajene.
„Mi smo veliki protivnici prisvajanja genetskih resursa i akcenat je na tome da lokalna zajednica bude glavni nosilac projekta. Mi možemo da pomognemo ljudima da ustanove neke standarde, da pomognemo savetodavno, u nabavci materijala i slično, ali glavni nosilac je lokalna zajednica.“
Izvor: Jelena Vučićević, Sputnjik
Ukleti prsten kraljice Teodore doneo zlu kob kralju Aleksandru: Misterija blaga Nemanjića! (FOTO)
Izuzetan primerak nemanjićkog nakita zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmni kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915.godine usred pakla Prvog svetskog rata
Očekujete goste za praznike? Evo šta prvo primete kada vam uđu u kuću
Ako ste se ikada pitali šta to najviše privlači pažnju gostiju u vašem domu, sada možete saznati odgovor.
EVO KADA SE NI ZA ŽIVU GLAVU NE IDE NA GROBLJE: Veruje se da je mnogo OPASNO i da ćete navući veliku NESREĆU
Kada se ne ide na groblje? Pitanje koje je svako od nas makar jednom u životu postavio.
KAKVA KOLEKCIJA Slobodanu samo za FIĆU bilo je potrebno čak 700 dana ali NIJE ODUSTAO!
Užice - Svaki kutak njegove kuće ispunjen je automobilima najpoznatijih brendova, mnoge od njih dobio je kao poklon dok je za nekim modelima išao čak u Nemačku. Slobodan Jakovljević iz Užica već godinama ima neobičan hobi i pravi je strastveni kolekcionar maketa autića. Strpljenje i upornost su osobine koje ga krase jer da bi sklopio maketu jedne fiće potrebno mu je čak 700 dana i dosta novca kako bi ona izgledala kao prava.
Idealno za krastavce i jagode: Samo kap ove tečnosti spasiće celu baštu od truljenja
Jod je antiseptik širokog spektra koji uništava široko polje bakterija, gljivica i drugih „napasnika“, uzročnika infektivnih i upalnih procesa kod ljudi. Međutim, da li ste znali da jod možete da koristite da biste spasli i baštu od razbih bolesti biljaka?
Komentari(0)