U selima između Despotovca i Rekovca, žene su spremale posebnu zimnicu od zelene paprike, belog luka i brašna. “Ljutina” se nije mazala – već grabila kašikom, služila uz vruću proju i čuvala u podrumu kao oštar znak prave zime.
U percepciji prosečnog Srbina odnosi Srbije i zapada imaju uglavnom negativan predznak, ali činjenica je da su Srbi, još od srednjeg veka, imali bliske odnose sa zapadnim centrima moći.
Odvajkada je poznato da priča nije zanimljiva ako je pripovedač ne dočara baš onako i onoliko da drži pažnju publici. Danas ne sedimo oko vatre, ne pripovedamo uz gusle i sve se više okrećemo pripovedačima sa društvenih mreža.
Aron Palasios, tiktoker iz Amerike, oduševio je Srbe kada je, kao kreator istorijskog sadržaja na ovoj mreži rekao da je zaljubljen u srpsku istoriju.
Voleo je da prati sve tehničke novine i bio među prvima u Beogradu koji je u svoju kuću uveo telegraf i telefon. Imao je prizemne porodične kuće u Kosovskoj ulici, na brojevima 25 i 30, koje više ne postoje jer su srušene.
U selu Semeteš će vas dočekati ljubazni domaćini, prelepa priroda koja vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.
Šupljikavi, vazdušasti i slasni uštipci uvek su dobra ideja za ukusan doručak posle kojeg niko u kući ne ostaje gladan
U homoljskim selima, kada bi dete plakalo bez prestanka, a lek ni molitva nisu pomagali, starije žene bi tiho zakopavale nož ispod kolevke – verujući da će preseći senku koja je ušla s porođajem ili iz sna.
U selima istočne Srbije, žene su jednom nedeljno kuvale čaj od bosiljka, nane i koprive – ne za piće, već za kuću. Tim čajem su prskale ćoškove i pragove, verujući da tako čiste dom od uroka, bolesti i teških reči.
U selima oko Krupnja, žene su ručno šile rukavice od kozje kože – ali ne za prodaju. Pravljene su za dečake koji prvi put zimuju na planini, uz tihe molitve da im ruke ostanu jake, čiste i vredne.
U selima zapadne Srbije, nakon sahrane muža, žena je prvi put izlazila iz kuće bosa, ćutke i bez pogleda unazad. Verovalo se da tako skida sa sebe žalost i čisti prag od tuge koja ne pripada njenoj duši.
U zabačenim selima Pčinje, kad neko iz kuće sanja teško, žene i danas u tišini ostavljaju čašu vode sa solju kraj vrata. Voda ne služi za piće, već da „pokupi senku“ – nevidljivu silu koja ulazi kroz san.
U narodnim verovanjima Srba, svako drvo ima duh – a neka stabla imaju i dušu. Seći ih bez reči značilo je uvrediti prirodu, a ako sama padnu – verovalo se da nose poruku iz sveta predaka.
Davorjanka Paunović umrla je od tuberkoloze u proleće 1946. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Belog dvora
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju.
I te kako je moguće izgledati zanosno u zrelijim godinama, ali uz samo tri pogrešna izbora možete sebi vizuelno dodati i do 10 godina više
Baštovani u ovom periodu godine najviše štete dobijaju od puževa koji su u stanju da im obrste zelenu salatu i sve nove izdanke cveća