Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Duboko u šumama iznad Blaca, na stazi koju samo lokalni meštani znaju, nalazi se sedam izvora. Kažu da ako u tišini obiđeš sve izvore i zamisliš istu želju, ona će ti biti uslišena – ali samo ako ne progovoriš dok traje put.
U Pomoravlju, kada bi letnja žeđ zavladala, domaćice su pravile osvežavajući napitak od koprive i nane, kiseljen danima u glinenim sudovima. Zdrav, prirodan i prepun minerala, ovaj čaj danas gotovo niko više ne sprema.
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
U srpskom narodnom predanju, svaki čovek, životinja pa čak i biljka imaju nevidljivu nit koja ih veže za život. Kada ta nit pukne – duša ostaje bez sidra. Kažu da se to ponekad oseti – u snu, u vetru, u trenutku bez razloga.
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
U istočnoj Srbiji, žene su uz pasulj, proju i kuvani krompir služile jednostavan, ali snažan preliv – od belog luka, mlevenih oraha, sirćeta i vode. Oštar, jak i zdrav, bio je nezaobilazan u vreme posta.
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.
Da li ste znali koje sve korisne sastojke sadrži pepeo i zašto je toliko dobar za baštu, posebno za paradajz?
Poslednji kralj Jugoslavije nije baš slavno završio i to sve zbog svoje ljubavnice koja je umislila da je on njen i mrtav
Stara kuća u Malom Crniću bila pred rušenjem, a onda je bračni par Repaja odlučio da od nje naparvi sebi svoju predivnu oazu mira.
Izvor Svetog Prohora Pčinjskog nalazi se na oko 200 metara od istoimenog manastira u blizini granice sa Makedonijom i prema priči meštana iz okolnih sela voda koja iz njega izvire ima blagodetno dejstvo na čovekov organizam.
Ovo je recept za ručak koji je pun ukusa, bogat teksturom i prilično zasitan