Na severnim padinama Fruške gore, nadomak sela Stari Ledinci, nalazi se mesto koje podseća na gorsko oko — zeleno, tiho i okruženo gustim krošnjama. Ledinačko jezero nije prirodno, ali je priroda učinila da tako izgleda, sakrivši tragove njegovog porekla.
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Na padinama Ozrena, iznad Sokobanje, nalazi se kamen za koji narod veruje da čuva večnu ljubav. Ovaj tihi svedok prošlosti postao je mesto legende, simbol jedne od najromantičnijih priča iz srpske istorije.
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
U srcu istočne Srbije, na južnim obroncima Homoljskih planina i svega nekoliko kilometara od Žagubice, u blizini puta koji vodi ka manastiru Gornjak, izvire Krupajsko vrelo — jedno od najtajanstvenijih prirodnih čuda naše zemlje. Voda tirkizne boje izlazi iz krečnjačke pećine, mirna, hladna i duboka, a ispod površine krije se svet koji ni najsmeliji ronioci nisu do kraja upoznali.
Dovoljno je samo da pređete improvizovan most od balvana i nalazite se u dvorištu vodenice i kafanice sa najboljom domaćom hranom.
Zanimljiva priča o nastanku pesme
Za njega se često vezuju epiteti kao što su junaštvo, hrabrost i otmenost, skromnost i častoljublje.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Čuvene mantije deo su specifične kuhinje i iako se prave i u drugim područjima nigde nemaju takav ukus kao u Novom Pazaru
Vernici SPC 31. jula molitveno se sećaju Svetih mučenika Emilijana i Jakinta. Veruje se da bi na ovaj dan trebalo zapaliti bosiljak ispred kuće kako bi se porodica zaštitila od groma i vatre.
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
Lagan, osvežavajuć i neodoljivo mirisan, kuvani paradajz s belim lukom i peršunom nekada je bio nezaobilazno jelo u letnjim danima širom Srbije. Danas se retko priprema, ali svaki zalogaj vraća u vreme kada se znalo šta je dobar ručak po vrelom danu.
Na istoku Srbije, daleko od turističkih ruta i signala mobilne mreže, nalazi se planinski vrh koji čak i vetar zaobilazi u tišini. Veliki Vetren, najviši vrh planine Tupižnice, nije poznat širokoj javnosti, ali među meštanima okolnih sela važi za posebno mesto — ono gde se čuju samo sećanja.
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Nekada se nije išlo do česme samo zbog žeđi. Svaka česma u selima Srbije imala je ime, priču, i gotovo uvek — poštovanje koje je prevazilazilo svakodnevicu. U narodu, voda nije bila samo tečnost, već dar, znak, zavet ili lek.