U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
U nekim selima istočne Srbije, pasulj se za zadušnice nije kuvao samo na slano – već i na slatko. Bez mesa, bez luka, ali sa suvim grožđem, medom i orasima. Jelo tuge i nade, koje se danas retko pamti.
Ušuškano na padinama Zlatara novovaroško selo Štitkovo svojvrsan je muzej na otvorenom.
Proleće je vreme kada priroda buja, a bašte i terase postaju pravo platno za šarenilo boja i mirisa.
Prvi sačuvani zapisi o manastiru Tumane potiču iz 16. veka. Osnovan je u vreme pre Kosovskog boja kao i mnoge zadužbine Moravske Srbije.
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
U mestu nazvanom Palibrčki grob u ivanjičkom selu Rokci, na pet kilometara od samog centra Ivanjice, u redu jedan do drugog, 32 spomenika krajputaša podsećaju na vremena kada se oslobađala Srbija i branila, krvlju plaćena sloboda.
Iskusni pekari su otkrili šta oni dodaju u testo kako bi ono imalo savršen ukus
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
U kanjonu reke Vučjanke, na samo nekoliko kilometara od Leskovca, postoje skrivene pećine u koje meštani decenijama dolaze da ostave kovanicu i šapat. Nema table, nema vodiča – samo priroda, voda i verovanje.
Blanširanje dovodi do toga da se pigment u kosi doslovno razlaže i postepeno slabi
U selima između Despotovca i Rekovca, žene su spremale posebnu zimnicu od zelene paprike, belog luka i brašna. “Ljutina” se nije mazala – već grabila kašikom, služila uz vruću proju i čuvala u podrumu kao oštar znak prave zime.