DA LI STE ZNALI KO JE VLADIMIR JAKŠIĆ Zahvaljujući njemu Srbi znaju kakvo nas vreme očekuje
Meteorološka opservatorija u Beogradu, osnovana je 26 marta 1887 godine Međutim, i pre toga, profesor Vladimir Jakšić (1824–1899), član Srpskog učenog društva, započeo je redovna meteorološka merenja u Beogradu. 1. januara 1848. godine počeo je beležiti vazdušne temperature i atmosferske merenja na svom porodičnom imanju u Senjaku.
Vladimir Jakšić je bio sin Jakova Jakšića, glavnog blagajnika kneza Miloša. Gimnaziju je završio u Beogradu, trgovački kurs u Beču, a državne nauke je studirao u Tibingenu i Hajdelbergu. Od 1847. godine radi u Ministarstvu finansija, gde samoinicijativno prikuplja statističke podatke.
Jakšić je od 1848. godine svoja prva instrumentalna meteorološka merenja vršio na svom imanju na Topčiderskom Brdu (Senjaku). To neće prestati da radi sve do svoje smrti, sledećih pola veka. Već 1850. godine podneo je Državnom savetu predlog o stvaranju državne statističke službe, ali bez uspeha. Godine 1852. postavljen je za profesora ekonomskih predmeta na Liceju, umesto otpuštenog Koste Cukića. Onda se 1862. godine vraća se u Ministarstvo finansija kao načelnik ekonomskog odeljenja, a 1864. godine postaje načelnik novoosnovanog odeljenja državne statistike. Uredio je odeljenje, ali i ustanovio statistički rad u Srbiji, uz podršku ministra Cukića. On sam je obavljao najveći deo posla statističkog odeljenja.
Jakšić je temeljno dokumentovao ove opservacije u dnevnicima poznatim kao “Pogodopis”, koji su bili svezani u šest tomova. Njegovi podaci o temperaturi i atmosferskim uslovima sačuvani su do danas. Uz podršku Ministarstva prosvete i drugih ministarstava, Jakšić je uspostavio prvu meteorološku mrežu u Srbiji. Do 1857. godine, ova mreža je imala 27 stanica, što je činilo jednu od najgušćih meteoroloških mreža unutar jedne zemlje u to vreme. Da bi obezbedio dosledna i tačna merenja, Jakšić je pripremio “Uputstvo za posmatrače”, koje je štampano u državnoj štampariji u Beogradu 1856. godine. Posmatrači iz različitih profesija, uključujući učitelje, sveštenike i telegrafiste, svakodnevno su prijavljivali meteorološke opservacije putem telegrafa, besplatno. Prikupljeni podaci su objavljivani u novinama “Novine srbske”, što je bila retkost jer su to redovno radile samo neke evropske zemlje u to vreme.
Današnji Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZS) nastavlja tradiciju meteoroloških opservacija. Pruža vremenske prognoze, rane upozorenja i informacije o meteorološkim i hidrološkim događajima. Glavne aktivnosti instituta obuhvataju prikupljanje, obradu i analizu podataka vezanih za vremenske prognoze, agrometeorologiju, klimatologiju, hidrologiju i praćenje životne sredine. Institut igra ključnu ulogu u praćenju i izveštavanju o vremenskim uslovima i nivoima vode u Srbiji.
Pročitajte još:
Žensko ime koje je među najpopularnijim u Srbiji, simbol neustrašivog borca i nesalomive volje
U prevodu sa grčkog jezika, ime Petra označava kamen i stenu, a isto značenje ima i muško ime Petar. Takođe se smatra da svoje varijante ima u i španskom i latinskom jeziku.
Kafa se nikada ne stavlja u ključalu vodu: Svi greše, evo u čemu je tajna omiljenog napitka
Srazmerna količina kafe i vode je ključna, a idealno je sipati 70g kafe na litar vode
Ako želite nikad veći rod paprike ovog leta, pored nje posadite ovu biljku
Paprika se sadi kada dnevne temperature porastu iznad 15°C i kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Paprici je potrebno kvalitetno, dobro drenirano zemljište koje će zadržati vlagu. Paprike su izbirljive u pogledu vode, pa održavajte dobar balans vlage u svakom trenutku. Ako ste za početak koristili plodno tlo, vaše paprike bi trebalo da uspevaju bez đubriva tokom cele sezone.
Ove molitvene reči treba da pročita svaka devojka koja želi da se uda: Čitajte je i imaćete prst na ruci!
Potrebno je da se mole svakoga dana
ZABORAVLJENA SRPSKA ISTORIJA: Mnogi su za njih čuli MILION puta, a da li zapravo znate ko su bile DELIJE!
Gotovo da svakodnevno možemo da čujemo reč "Delije", međutim, mnogi građani, kako najmlađi, pa tako i stariji gotovo da ne znaju ko su zapravo bile Delije.
Komentari(0)