Despot Đurađ je vladao Srbijom u izuzetno teškim vremenima, pritisnut između moćne Turske carevine i Ugarske. Ipak, uprkos stalnim ratnim opasnostima, njegova država bila je ekonomski div. Tajna tog neizmernog bogatstva ležala je u dubinama srpske zemlje, tačnije u bogatim rudnicima srebra i zlata.

Novo Brdo kao fabrika novca

Glavni izvor finansijske moći despota Đurađa bio je čuveni rudnik Novo Brdo, koji je u to vreme nazivan gradom od srebra i zlata. U ovom gradu radili su ponajbolji rudari iz cele Evrope, a iskopavala se posebna vrsta srebra pomešanog sa zlatom, poznata kao glama. Neki istorijski izvori govore da je Novo Brdo godišnje donosilo despotu prihode koji su premašivali stotine hiljada mletačkih dukata.

Pored Novog Brda, radili su i rudnici u Srebrenici, Rudniku i Trepči. Zbog toga je despot Đurađ uspeo da sagradi monumentalnu tvrđavu u Smederevu, najveću ravničarsku tvrđavu u Evropi, koja je postala nova prestonica Srbije.

Pad Smedereva i misterija nestalog blaga

Kada su osmanske snage pod vođstvom sultana Mehmeta Drugog počele stezati obruč oko Smedereva, bilo je jasno da se pad prestonice ne može izbeći. Prema predanju koje se vekovima prenosi sa kolena na koleno, despot i njegova supruga, u narodu zapamćena kao Prokleta Jerina, organizovali su tajno sklanjanje državne blagajne.

Legenda kaže da su tovari zlata, dragog kamenja, zlatnih pehara i carskog novca utovareni na desetine mazgi i pod okriljem noći izneti iz Smederevske tvrđave. Zlato je navodno zakopano u tajnim lagumima i pećinama u okolini Smedereva, planine Rudnik ili u klisuri reke Resave. Svi vojnici i sluge koji su učestvovali u skrivanju blaga, kako priča tvrdi, bili su pogubljeni kako nikada ne bi otkrili tačnu lokaciju.

Legenda koja i dalje privlači tragaoce

Nakon pada Srbije 1459. godine, Osmanlije su pretražile celo Smederevo i okolinu, ali ogromne količine despotovog zlata nikada nisu pronađene u zvaničnim izveštajima. Zbog toga priča o sakrivenom blagu već vekovima golica maštu avanturista, arheologa amatera i tragača za starinama.

Iako istorijska nauka naglašava da je veliki deo bogatstva potrošen na odbrana države, plaćanje ogromnih danka Turcima i diplomatske misije u Mlecima i Ugarskoj, narodno predanje ne odustaje od priče. Tajna zlata despota Đurađa Brankovića i dalje živi, podsećajući nas na vreme kada je Srbija bila privredni gigant srednjovekovnog sveta.