VERUJE SE DA OVE SRPSKE REČI MOGU DA PRATE NEPRIJATELJA 6 GENERACIJA, JER "KO JE KLEO NIJE DANGUBIO": 29 najtežih kletvi
U Srbiji se oduvek verovalo da kletve imaju magijske moći, te da je osoba koja kune toliko ranjena i "bolne duše" da njene reči imaju težinu
Kletva je uvek vezana za neku osvetu, nabijena je emocijama i mora da ima jaku energiju da bi se ostvarila.
Tradicija kletvi postoji verovatno u svim kulturama sveta. A obzirom na to da je osnovni podsticaj za nastanak klevete proklinjanje nekoga sa željom da mu se nešto neprijatno desi, jasno je da je nastala u davna vremena kada se verovalo u magičnu moć reči.
Bačena kletva može da ima potencijal određeni period. Tradicionalno, važi do šestog kolena i tek sedmo koleno ne oseća posledice.
Najteže kletve su one koje izrekne roditelj, dok se u narodnoj poeziji pominju i kletve koje baca devojka, ili sestra.
Ovo su najteže srpske kletve:
Proklet ti bio rod i porod!
Seme ti se zatrlo
Sunce te nikad ne ogrejalo
Ne imao muškoga roda
Da bog da te stigla božja kazna
Bog te ubio!
Majka te Božja ubila!
Sveti Ilija te u perčin pogodio!
Grom te spalio dabogda!
Đavo te odneo!
Idi dođavola!
Đavo te izeo!
Vrag ti oči iskopao!
Oćoravio!
Onemeo dabogda!
Crko majci dabogda!
Proklet bio!
Ruke ti se osušile!
Srce ti se skamenilo!
Rđa te pritisla!
Ne pomakao se!
Trag ti se zatro!
Živa te rana izela!
Otišao, pa se ne vratio!
Jezik pregrizo!
Sunce te ne ogrejalo!
Ubile te moje suze!
Nit ženio, nit udavao!
Usta ti se za vrat okrenula!
Najstarija srpska kletva- kletva cara Lazara
Smatra se da je najstariju srpsku kletvu izrekao car Lazar, što je značajno uticalo na razvoj srpske istorije, te mnogi veruju da još uvek nismo “skinuli” prokletstvo koje nam je bačeno pre skoro sedam vekova.
"Ko je Srbin i srpskoga roda i od srpske krvi i kolena, a ne doš’o na boj na Kosovo ne imao od roda poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo rujno vino, ni pšenica bela, Rđom kapo dok mu je kolena!"
Brojni su oni koji veruju da je kletva izgovorena uoči Vidovdana 27.06.1389. godine obeležila kretanje i sudbinu srpskog naroda. Kao primer često se navodi da je Gavrilo Princip izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Fredinanda upravo na ovaj dan, piše Opanak.
Car Dušan je, na primer, za svog života, nekoliko puta bio proklet. Prvo je bio proklet od svog oca, Stefana Dečanskog, koga je ubio. Potom ga je crkva proklela, jer je odveo svoju ženu na Hilandar, pa i od same carigradske patrijaršije zbog osnivanja partrijašije. Narod je kasnije smatrao da su upravo ta prokletstva uzrok propasti dinastije Nemanjić i srpske kraljevine.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)