NA DANAŠNJI DAN Aerodrom u Surčinu slavi svoj 60. rođendan
Aerodrom Nikola Tesla Beograd (ranije poznat kao aerodrom Beograd ili aerodrom Surčin; IATA: BEG, ICAO: LYBE) najveći je aerodrom u Srbiji i važno čvorište saobraćajne mreže Beograda.
Izgradnja ovog aerodroma počela je aprila 1958. godine, a Aerodrom je pušten u saobraćaj 28. aprila 1962. godine. Bio je glavna tehnička baza Jugoslovenskog aerotransporta. Imao je jednu pistu dužine 3.000 metara, čija upotrebljivost u odnosu na vetar je iznosila 99,6%, rulnu stazu dužine 3.350 metara, betonske platforme za opslugu 16 aviona, pristanišnu zgradu od 8.000 m² za prijem putnika, robno skladište, kontrolni toranj i drugu savremenu opremu.
Ugrađena je, u to vreme, najsavremenija navigaciona oprema, pa je aerodrom dobio najvišu međunarodnu klasu po ICAO standardima.
Aerodrom u čast Nikole Tesle od 2006. nosi današnje ime. Aerodrom se nalazi 18 km zapadno od centra Beograda. Sa aerodroma u redovnom avio-saobraćaju putnike prevoze 33 avio-kompanije ka 91 destinaciji u 38 država na 4 kontinenta.
Možda vas zanima:
NIŠ, BEOGRAD, KRALJEVO... Da li znate koliko aerodroma postoji u Srbiji?
Srbija ima nekoliko značajnih aerodroma, a dva najveća su aerodrom Beograd i aerodrom Niš.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Možda vas zanima:
NIŠ, BEOGRAD, KRALJEVO... Da li znate koliko aerodroma postoji u Srbiji?
Srbija ima nekoliko značajnih aerodroma, a dva najveća su aerodrom Beograd i aerodrom Niš.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Možda vas zanima:
NIŠ, BEOGRAD, KRALJEVO... Da li znate koliko aerodroma postoji u Srbiji?
Srbija ima nekoliko značajnih aerodroma, a dva najveća su aerodrom Beograd i aerodrom Niš.
JEDNA OD NAJSTARIJIH KUĆA PRESTONICE Zgrada koja dokumentuje razvoj Beograda i njegovog oslobađanja od Turaka
Po ondašnjim gradskim pričama ona je bila namenjena turskom agi i njegovom haremu.
Aerodrom Nikola Tesla je matično čvorište avio-kompanije Er Srbija, nacionalnog avio-prevoznika Republike Srbije.
Printscreen
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)