KRALJEVO DANAS OBELEŽAVA IMENDAN 140 godina od kako je ovaj grad dobio ime u čast Milana Obrenovića
Istog dana u popodnevnim satima kralj Milan je posetio srušeni manastir Žiču i naredio da se izvrše iskopavanja i istraživanja radi obnove manastira.
Kraljevo danas obeležava 140. godišnjicu od kako je kralj Milan uslišio želju Karanovčana za promenom imena Varoši.
Najstarije poznato ime naselja, za koje postoji pisani izvor, je Rudo Polje. Pod tim imenom se pominje 1476. u turskom katastarskom popisu Smederevskog sandžaka.
Nakon dolaska Turaka na prostore današnjeg Kraljeva i okoline osvajači su jednostavno preveli ime na turski jezik, što glasi Karan Ovasi. Narod je to pojednostavljeno izgovarao Karanovac. Isti naziv zabeležen je i u popisu iz 1528, a zatim se javljala dvojnost naziva, te se 1576. u različitim izvorima navodi kao Rudo Polje ili kao Karanovac.
Možda vas zanima:
LEK ZA MNOGE BOLJKE I "RAJ ZA ŽIVCE" Ovde je spas nekada nalazilo na hiljade gostiju iz bivše Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
Na žalost zbog tranzicije na mnoge objekte stavljen je katanac.
NA DANAŠNJI DAN PREMINUO JE DOSITEJ OBRADOVIĆ Veliki prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Možda vas zanima:
LEK ZA MNOGE BOLJKE I "RAJ ZA ŽIVCE" Ovde je spas nekada nalazilo na hiljade gostiju iz bivše Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
Na žalost zbog tranzicije na mnoge objekte stavljen je katanac.
NA DANAŠNJI DAN PREMINUO JE DOSITEJ OBRADOVIĆ Veliki prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Možda vas zanima:
LEK ZA MNOGE BOLJKE I "RAJ ZA ŽIVCE" Ovde je spas nekada nalazilo na hiljade gostiju iz bivše Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
Na žalost zbog tranzicije na mnoge objekte stavljen je katanac.
NA DANAŠNJI DAN PREMINUO JE DOSITEJ OBRADOVIĆ Veliki prosvetitelj i prvi srpski ministar prosvete
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739[1] ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Na molbu meštana Karanovca, nakon krunisanja Milana Obrenovića za kralja u manastiru Žiči, ime grada Ukazom je promenjeno u Kraljevo 19. aprila 1882. Naziv se zadržao do posle Drugog svetskog rata, a 6. jula 1949. preimenovano je u Rankovićevo, po Aleksandru Rankoviću i taj naziv nosilo je do 8. januara 1955. godine, kada je vraćeno ime Kraljevo.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)