Cicvara je jedno od onih jela koje se s kolena na koleno prenosi bez zapisanog recepta, duboko ukorenjeno u pastirsku i seosku kuhinju naših krajeva. I danas se posebno izdvaja ona s Vlašića, čije se ime gotovo uvek spominje kada se govori o pravoj, autentičnoj cicvari.

Etnološki zapisi i stare knjige o narodnoj baštini beleže da se ovo jelo vezuje i za hercegovački kraj, ponajviše zbog kvalitetnog kajmaka koji je bio ključan sastojak u njegovoj pripremi. Upravo ta jednostavna kombinacija mlečnih proizvoda i brašna davala je cicvari prepoznatljiv, bogat ukus.

Kažu i da bolja večera od ovog ne postoji, da je melem za creva koje vraća snagu snagu nakon napornog dana.

Nekada je cicvara imala svoje mesto i na svečanim trpezama, ali je istovremeno bila i svakodnevni obrok ovčara i težaka, zahvaljujući skromnim i lako dostupnim sastojcima. U najstarijim receptima pripremala se od pšeničnog brašna, ali su se koristili i raž, ječam ili zob, dok je danas najpoznatija verzija s kukuruznim brašnom. U nastavku donosimo provereni, starinski recept, u kojem se koristi maslo (pročišćeni puter), kako se nekada radilo.

Sastojci:

  • 300 grama svežeg sira
  • 500 mililitara mlijeka
  • 1 kašika masla
  • 200 grama kukuruznog brašna
  • 2 kašike pavlake

Priprema:

U mlako mleko ubacite smrvljeni sveži sir, te sve zajedno zagrevajte na šporetu na niskoj temperaturi. Mešajte mleko i sir dok se ne sjedine, zatim dodajte kašiku masla i pavlaku. Nakon toga mešajući počnite postepeno dodavati kukuruzno brašno. Nakon što se smesa lepo poveže možete je odmah poslužiti toplu. Takođe, možete je pripremiti i za kasnije, kada ćete je jesti hladnu. Za njenu pripremu toplu smjesu izlijte u lim za pečenje i tako ostavite dok se ne ohladi. Nakon što se testo ohladilo narežite ga po želji i servirajte.