Ustanička vojska tada se skupila u gustoj hrastovoj šumi u kojoj se po lepoti i masivnosti izdvajao Takovski grm. Taj hrast bio je sveto drvo "zapis" gde su se ljudi okupljali i molili Bogu i upravo pod njegovom krošnjom počelo je stvaranje moderne srpske države.

Srbi su od davnina verovali u moć drveća, pa tako i Takovski grm osim istorijskog ima i veliki simbolički značaj, jer se naglašava mistična neraskidiva veza između njegovog postojanja i dinastije Obrenović.

Veruje se da je predskazao sve loše što se dešavalo članovima ove vladarske porodice.

"Na hrast se nije obraćala posebna pažnja dok knez Mihailo prilikom posete Takovu nije primetio da drvo propada i u blizini odredio naslednika čuvenog Takovskog grma. Početkom 1860. godine otpalo je pet velikih grana hrasta i meštani su verovali da je to loš znak za dinastiju, nedugo potom umro je Miloš Obrenović. Osam godina kasnije potpuno iznenada došlo je do sušenja još jedne velike grane, a posle kratkog vremena knez Mihailo Obrenović ubijen je u atentatu", izjavio je Aleksandar Marušić direktor Muzeja rudničko - takovskog kraja. 

"Vesti sa nebesa" nisu zatajile ni nekoliko decenija kasnije. U nezapamćenoj oluji koja je pogodila gornjomilanovački kraj, vetar je iz korena izvalio stari Takovski grm. Godinu dana kasnije, maja 1903. godine u Beogradu su ubijeni kraljica Draga i kralj Aleksandar Obrenović u atentatu.

"Meštani su tada verovali da će se nešto loše deseti Obrenovićima i to se obistinilo. Bio je to kraj dinastije koja je vladala 72 godine. Kralj Aleksandar nije imao naslednika i njihova loza je prekinuta. Neko od tadašnjih žitelja dosetio se da sačuva delove tog hrasta, pa danas imamo tri dela Takovskog grma od kojih se jedan nalazi u Takovu, drugi na Šumarskom fakultetu u Beogradu,a treći se čuva u crkvi Svete Trojice u Gornjem Milanovcu", naglašava Marušić.

Nakon decenija u kom su "naslednici" čuvenog drveta rasli normalno Takovski grm počeo je iznenada ponovo da se suši 1991. godine, a poslednji put je olistao 1992. godine što je verujući narod protumačio kao najavu nemilih događaja. Da su ova verovanja ipak imala osnovu pokazalo se ubrzo, kad je počeo rat u Bosni.

Ali, sudbina starog hrasta osim za Obrenoviće vezana je i za još jednu porodicu koja se nalazila na čelu države, a radi se o Miloševićima. U ime tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića 1994. godine posađen je hrast koji se takođe osušio, što je povezano sa NATO bombardovanjem, Miloševićevim padom sa vlasti, a zatim i hapšenjem.

(Mondo/Rina)