Ne može se sa sigurnošću utvrditi poreklo običaja lapot. Koren reči je slovenska reč "lap" koja opisuje kada nešto nestane ili izvetri. Lapot se po predanju praktikovao u istočnim krajevima Srbije, okolina Zaječara, a mnogi naši etnolozi su običaj lapota opisivali.

Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918.godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.

Lapot je popularizovan kroz filmove i knjige. Ovaj običaj je bio tema dokumentarne TV drame „Legenda o Lapotu” Gorana Paskaljevića, u kome posle loše žetve stariji čovek biva ritualno ubijen pošto ne može više da radi, roman “Lapot” iz 1992. godine je dobio NIN-ovu nagradu.

Do dana današnjeg nije utvrđeno da li se lapot ikada praktikovao ili je to samo mit koji je zbog svoje bizarnosti ostao upamćen, a oko njega se ispreda