Na južnim obroncima Fruške gore u blizini mesta Mala Remeta nalazi se istoimeni ženski manastir. Nazivaju ga još i Remetsko ili Remetica.
Printscreen/Instagram
Smešten u potočnoj dolini, okružen bagremovom šumom, manastir je, po predanju, osnovao kralj Dragutin Nemanjić i posvećen je prazniku Bogorodičin pokrov.
Na visoku cenu ovog začina utiče i to što se sve radi ručno – od žetve do sušenja.
Ono što je karakteristično za manastirsku crkvicu je to da je građena bez baroknih uticaja, tako da predstavlja primer srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Manastir je nekoliko puta obnavljan, a sama crkva nikada nije imala zvonik. Danas on postoji i nalazi se tik uz nju, a napravljen od drvenih stubova prekrivenih limenim krovom. U toku Drugog svetskog rata crkva nije stradala, mada su konaci spaljeni.
Igumanija Rafaila i monahinja Efrosinija samuju u manastiru Mala Remeta. Oko manastirske crkve i konaka sve je uređeno i pod konac doterano.
Printscreen
Manastir Mala Remeta samuje na zapadnim obroncima Fruške gore, ušuškan u dolini između dva brda, okružen šumom i manastirskim šljivikom. A u manastirskom dvorištu samuju i igumanija Rafaila, koja je napunila 45 godina boravka u ovoj svetinji i jedina monahinja – Efrosinija, koja tu boravi petu godinu. Mala Remeta je ženski manastir sa najmanjim brojem sestrinstva na Fruškoj gori.
Oko manastirske crkve i konaka uvek ima zasađenog cveća, sve je uređeno i pod konac doterano. Oni koji dođu ne mogu da poveruju da to sve održavaju samo dve žene. Nedeljom ovde nema bogosluženja, pa one odlaze na liturgije u manastir Jazak.
– Retko ko svraća u Malu Remetu, našeg manastira dugo nije bilo ni na karti. Kada bi nam asfaltirali put iza manastira u dužini od kilometar i po, nas bi spojili sa ostalim manastirima i onda nas turističke ekskurzije ne bi obilazile. Ovako smo skrajnuti s puta – priča Rafaila dok polako korača manastirskim dvorištem uz pomoć štapa.
Kaže da im je savetovano da pređu u drugi manastir, da ne budu same, da se ne muče toliko. Ali, obe vele da su htele da budu monahinje i da se nisu pokajale. Da ostaju u Maloj Remeti, s verom u Boga i u bolje sutra.
Ktitor
Izgradnja manastirske crkve Pokrova presvete Bogorodice počela je 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, iz sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, jer je Mala Remeta bila metoh manastira Beočin. Ugovorom je ktitor platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije. U manastiru se čuvaju rukopisne knjige koje su pisali monasi iz manastira Raše, koji su ovde i u manastiru Beočin boravili početkom 18. veka.
U blizini se nalaze manastiri Bešenovo i Jazak. Do Bešenova se može stići zemljanim putem koji se nalazi pored manastira.
Ovčar Banja pored aktivnog odmora, uživanja u prirodi i zelenom pogledu, turistima pruža i lek u sastavu njenih termalnih voda koje prolaze kroz vulkanske stene, nepromenljivog sastava sa stalnim temperaturama. Dugo je čuvena voda Ovčar Banje lečila reumatske tegobe brojnim turistima, nakon decenije, ponovo je vratila svoju svrhu u vidu zdravlja.
Resavska pećina je zaštićeni spomenik prirode i svrstava se u zaštićeno područje prve kategorije (prirodna dobra nacionalnog značaja). Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u centralnoj Srbiji na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.
Srpski Kovin ili Racki Kovin (mađ. Ráckeve — Rackeve) je mesto u Mađarskoj, smešteno na ostrvu Čepel, 40 km južno od Budimpešte, u Peštanskoj županiji. Ovo malo turističko mesto je veoma posećeno zbog zanimljivih istorijskih i kulturnih spomenika.
Priprema za predstojeće praznika uveliko su počele, pa su smeštajni kapaciteti na popularnim turističkim lokacjama na zapadu Srbije skoro popunjeni. Međutim, netaknuti i nedovoljno iskorišćen turistički biser smestio se kod Ivanjice, a to je planina Javor.
Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen, rekao je Ivo Andrić o ovom srpskom gradu
Veliki rodoljub, nesuđena Crnogorska kneginja, kojoj je slavni pesnik i vladika Petar Petrović Njegoš posvetio najlepšu srpsku elegiju "Noć skuplja vijeka". Prva srpska književnica u modernom značenju, prva žena ratni reporter u svetu, prva srpska gitaristkinja, bila je najobrazovanija žena svoga doba u Vojvodini.
Printscreen
Komentari(0)