Na južnim obroncima Fruške gore u blizini mesta Mala Remeta nalazi se istoimeni ženski manastir. Nazivaju ga još i Remetsko ili Remetica.
Printscreen/Instagram
Smešten u potočnoj dolini, okružen bagremovom šumom, manastir je, po predanju, osnovao kralj Dragutin Nemanjić i posvećen je prazniku Bogorodičin pokrov.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Danas je ova svetinja, izgrađena najverovatnije tokom 12. veka, okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja i nalazi se pod zaštitom nadležnih institucija.
Ovo je priča tome kako je Fruška gora postala najstariji nacionalni park u našoj zemlji…
Ono što je karakteristično za manastirsku crkvicu je to da je građena bez baroknih uticaja, tako da predstavlja primer srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Manastir je nekoliko puta obnavljan, a sama crkva nikada nije imala zvonik. Danas on postoji i nalazi se tik uz nju, a napravljen od drvenih stubova prekrivenih limenim krovom. U toku Drugog svetskog rata crkva nije stradala, mada su konaci spaljeni.
Igumanija Rafaila i monahinja Efrosinija samuju u manastiru Mala Remeta. Oko manastirske crkve i konaka sve je uređeno i pod konac doterano.
Printscreen
Manastir Mala Remeta samuje na zapadnim obroncima Fruške gore, ušuškan u dolini između dva brda, okružen šumom i manastirskim šljivikom. A u manastirskom dvorištu samuju i igumanija Rafaila, koja je napunila 45 godina boravka u ovoj svetinji i jedina monahinja – Efrosinija, koja tu boravi petu godinu. Mala Remeta je ženski manastir sa najmanjim brojem sestrinstva na Fruškoj gori.
Oko manastirske crkve i konaka uvek ima zasađenog cveća, sve je uređeno i pod konac doterano. Oni koji dođu ne mogu da poveruju da to sve održavaju samo dve žene. Nedeljom ovde nema bogosluženja, pa one odlaze na liturgije u manastir Jazak.
– Retko ko svraća u Malu Remetu, našeg manastira dugo nije bilo ni na karti. Kada bi nam asfaltirali put iza manastira u dužini od kilometar i po, nas bi spojili sa ostalim manastirima i onda nas turističke ekskurzije ne bi obilazile. Ovako smo skrajnuti s puta – priča Rafaila dok polako korača manastirskim dvorištem uz pomoć štapa.
Kaže da im je savetovano da pređu u drugi manastir, da ne budu same, da se ne muče toliko. Ali, obe vele da su htele da budu monahinje i da se nisu pokajale. Da ostaju u Maloj Remeti, s verom u Boga i u bolje sutra.
Ktitor
Izgradnja manastirske crkve Pokrova presvete Bogorodice počela je 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, iz sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, jer je Mala Remeta bila metoh manastira Beočin. Ugovorom je ktitor platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije. U manastiru se čuvaju rukopisne knjige koje su pisali monasi iz manastira Raše, koji su ovde i u manastiru Beočin boravili početkom 18. veka.
U blizini se nalaze manastiri Bešenovo i Jazak. Do Bešenova se može stići zemljanim putem koji se nalazi pored manastira.
Printscreen
Komentari(0)