Na južnim obroncima Fruške gore u blizini mesta Mala Remeta nalazi se istoimeni ženski manastir. Nazivaju ga još i Remetsko ili Remetica.
Printscreen/Instagram
Smešten u potočnoj dolini, okružen bagremovom šumom, manastir je, po predanju, osnovao kralj Dragutin Nemanjić i posvećen je prazniku Bogorodičin pokrov.
Na visoku cenu ovog začina utiče i to što se sve radi ručno – od žetve do sušenja.
Ono što je karakteristično za manastirsku crkvicu je to da je građena bez baroknih uticaja, tako da predstavlja primer srpsko-vizantijskog stila arhitekture. Manastir je nekoliko puta obnavljan, a sama crkva nikada nije imala zvonik. Danas on postoji i nalazi se tik uz nju, a napravljen od drvenih stubova prekrivenih limenim krovom. U toku Drugog svetskog rata crkva nije stradala, mada su konaci spaljeni.
Igumanija Rafaila i monahinja Efrosinija samuju u manastiru Mala Remeta. Oko manastirske crkve i konaka sve je uređeno i pod konac doterano.
Printscreen
Manastir Mala Remeta samuje na zapadnim obroncima Fruške gore, ušuškan u dolini između dva brda, okružen šumom i manastirskim šljivikom. A u manastirskom dvorištu samuju i igumanija Rafaila, koja je napunila 45 godina boravka u ovoj svetinji i jedina monahinja – Efrosinija, koja tu boravi petu godinu. Mala Remeta je ženski manastir sa najmanjim brojem sestrinstva na Fruškoj gori.
Oko manastirske crkve i konaka uvek ima zasađenog cveća, sve je uređeno i pod konac doterano. Oni koji dođu ne mogu da poveruju da to sve održavaju samo dve žene. Nedeljom ovde nema bogosluženja, pa one odlaze na liturgije u manastir Jazak.
– Retko ko svraća u Malu Remetu, našeg manastira dugo nije bilo ni na karti. Kada bi nam asfaltirali put iza manastira u dužini od kilometar i po, nas bi spojili sa ostalim manastirima i onda nas turističke ekskurzije ne bi obilazile. Ovako smo skrajnuti s puta – priča Rafaila dok polako korača manastirskim dvorištem uz pomoć štapa.
Kaže da im je savetovano da pređu u drugi manastir, da ne budu same, da se ne muče toliko. Ali, obe vele da su htele da budu monahinje i da se nisu pokajale. Da ostaju u Maloj Remeti, s verom u Boga i u bolje sutra.
Ktitor
Izgradnja manastirske crkve Pokrova presvete Bogorodice počela je 1739. godine, a ktitor je bio Stanko Milinković, iz sela Šuljam, koji je sklopio ugovor o gradnji sa majstorima i manastirom Beočin, jer je Mala Remeta bila metoh manastira Beočin. Ugovorom je ktitor platio 145 dukata majstorima i obezbedio im veće količine hrane, brašna, mesa, soli, vina i rakije. U manastiru se čuvaju rukopisne knjige koje su pisali monasi iz manastira Raše, koji su ovde i u manastiru Beočin boravili početkom 18. veka.
U blizini se nalaze manastiri Bešenovo i Jazak. Do Bešenova se može stići zemljanim putem koji se nalazi pored manastira.
U osvit Prvog svetskog rata, kada se još rat ni slutio nije, u Vrnjačkoj Banji rodila se ljubav učiteljice Nade i mladog oficira Relje. Bila je to ljubav o kojoj je pričao ceo grad – iskrena, snažna i obasjana obećanjem da će potrajati zauvek. Ali sudbina je imala drugačiji plan.
Na samo sedamnaest kilometara od Zrenjanina prostire se Carska Bara, najveće močvarno područje u Srbiji. Ovaj specijalni rezervat prirode je istovremeno i ptičji raj, i prirodna laboratorija, i podsećanje da prava čuda nisu uvek na vrhovima planina, već i u tišini vodenih ogledala.
Na padinama Suvobora, iznad Gornjeg Milanovca, prostire se Ravna Gora – planinsko područje koje je u srpsku istoriju ušlo kao simbol otpora tokom Drugog svetskog rata. Ipak, Ravna Gora je mnogo više od istorijskog pojma: to je kraj bogat šumama, livadama i pogledima koji osvajaju, mesto gde priroda i prošlost žive jedna pored druge.
Gvozdena kapija, ili Đerdapska klisura, jedan je od najimpozantnijih prirodnih fenomena na Dunavu. Prostire se na oko 100 kilometara duž granice Srbije i Rumunije i vekovima je bila simbol prirodne moći, ali i prepreka ljudima i vojskama. Ovde se Dunav sužava, postaje najdublji i najdramatičniji, a stene planine Miroč nadvijaju se nad rekom kao prirodni bedemi.
Veliki rodoljub, nesuđena Crnogorska kneginja, kojoj je slavni pesnik i vladika Petar Petrović Njegoš posvetio najlepšu srpsku elegiju "Noć skuplja vijeka". Prva srpska književnica u modernom značenju, prva žena ratni reporter u svetu, prva srpska gitaristkinja, bila je najobrazovanija žena svoga doba u Vojvodini.
Printscreen
Komentari(0)