Istoričar Marko Aleksić otkrio je koliko je Srbima značilo oslobođenje od Turaka, ali se osvrnuo na april 1867. kada su Turci konačno otišli iz Beograda i Srbije, rekavši da Srbi danas ne bi razumeli sreću i polet Srba nekada. Takođe, ovaj dan bio je dan kada su se svi Srbi okupili u Beogradu.
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Lujza Mišić (Beograd, 7/19. jul 1865 — Beograd, 7. decembar 1956) bila je žena vojvode Živojina Mišića, sa kojim je imala šestoro dece.
Zahvaljujući njoj, kuca srce svakoga od nas.
Car Jovan Uroš, bratić Dušana Silnog, vladao je Tesalijom ali se odrekao prestola, uzeo monaško ime Joasif, obnavljao i dizao kelije na Meteorima, postao ktitor Velikih Meteora i vođa monaške zajednice. Njegovom smrću ugasila se Sveta loza Nemanjića a Srpska pravoslavna crkva Jovana Uroša proslavlja kao sveca 20. aprila, po starom kalendaru
Proti Milutinu izražavana je zahvalnost na razne načine. Njegovo ime je bilo poznato, ne samo na prostoru na kojem je živeo, već mnogo šire i dalje