O ovoj nedoumici govorio je sveštenik Dejan Krstić, odgovarajući na pitanje vernice koja je želela da u svom domu uredi prostor za molitvu, ali nije bila sigurna da li može da iskoristi slobodan zid koji nije okrenut prema istoku.
Kako je objasnio, postavljanje ikone na istočni zid deo je dugog hrišćanskog predanja, ali postoje situacije u kojima se od tog običaja može odstupiti.
Zbog čega je istočna strana važna u pravoslavlju?
Okretanje prema istoku tokom molitve nije slučajno. Ovaj običaj potiče iz najranijeg perioda hrišćanstva i ima simboličko i bogoslovsko značenje.
U hrišćanskoj tradiciji istok se povezuje sa svetlošću, Hristom i vaskrsenjem. U Svetom pismu Hristos se naziva Suncem pravde, dok se u Knjizi Postanja navodi da je rajski vrt bio zasađen na istoku.
Istok se u crkvenom predanju povezuje i sa očekivanjem Drugog Hristovog dolaska. Upravo zbog takve simbolike, pravoslavni hramovi tradicionalno se grade tako da je oltar okrenut prema istočnoj strani.
Sveštenik Dejan Krstić objašnjava da se ovaj princip primenjuje i u porodičnim domovima. Ikona se, prema običaju, postavlja tako da vernici tokom molitve budu okrenuti prema istoku.
Međutim, on naglašava da ikona nije predmet koji služi za ukrašavanje prostorije, već svetinja pred kojom se vernici obraćaju Bogu i svetiteljima.
Zato njen položaj u domu ne bi trebalo određivati isključivo prema tome gde postoji slobodno mesto na zidu.
Šta ako u stanu nema mesta za ikonu na istočnom zidu?
U savremenim stanovima raspored prostorija, vrata, prozora i nameštaja često ne omogućava da se ikona postavi na tradicionalno predviđeno mesto.
Prema rečima sveštenika, takva situacija ne predstavlja prepreku za uređenje molitvenog kutka.
Ukoliko istočni zid nije pogodan, ikonu treba postaviti na drugo prikladno mesto u domu, vodeći računa da ono bude dostojanstveno, uredno i pristupačno za molitvu.
Važno je da ukućani imaju prostor u kojem mogu da se pomole i da ikona ne bude tretirana kao običan ukras među ostalim predmetima.
Pored kojih slika ne bi trebalo postavljati ikonu?
Sveštenik je ukazao i na jedan detalj koji se često zanemaruje prilikom uređenja doma.
Prema njegovom objašnjenju, nije primereno da ikona stoji neposredno pored drugih umetničkih slika, posebno onih čiji sadržaj nije prikladan za molitveni prostor.
Kao primer naveo je umetničke aktove, uz objašnjenje da mesto namenjeno molitvi treba da bude uređeno u skladu sa njegovom duhovnom svrhom.
To ne znači da u domu ne mogu postojati umetnička dela, već da ikona, zbog svog verskog značaja, treba da ima posebno mesto.
Da li je greh ako ikona nije na istočnoj strani?
Pitanje koje posebno brine pojedine vernike jeste da li postavljanje ikone na severni, južni ili zapadni zid predstavlja odstupanje od pravoslavne vere.
Sveštenik Dejan Krstić objašnjava da okretanje prema istoku ima simbolički značaj, ali da nije uslov da bi molitva bila uslišena.
Bog, kako podseća, nije ograničen prostorom niti stranama sveta, pa se čovek može moliti na svakom mestu.
Samim tim, nije presudno na kom zidu se ikona nalazi, već kakav odnos vernik ima prema molitvi i svetinji.
Poštovanje crkvenog predanja ostaje važno, ali se istočnoj strani ne pripisuje nikakva posebna magijska moć.
Zato vernici koji nemaju mogućnost da ikonu postave na istočni zid ne treba da odustanu od uređenja molitvenog prostora. Prema objašnjenju sveštenika, najvažnije je da ikona u domu ima dostojanstveno mesto i da služi svojoj osnovnoj nameni, molitvi.
Izvor: Religija
Komentari (0)