U starinskoj kuhinji malo toga se bacalo, a namirnice koje su mogle dugo da stoje bile su naročito dragocene. Suvi bob pripadao je upravo toj grupi. Mogao je da se čuva tokom zime, bio je zasitan i koristio se za pripremu različitih obroka.

Jedno od jela koje se održalo u tradicionalnim receptima jesu bobove pihtije, poznate i kao pihtije od boba.

Iako ime podseća na poznati specijalitet od mesa, postupak pripreme je drugačiji. Kuvani bob se usitnjava u gustu masu koja se, nakon hlađenja, steže dovoljno da može da se seče na komade.

Kako se prave bobove pihtije?

Za ovaj recept potrebno je nekoliko jednostavnih sastojaka, a najviše vremena odlazi na potapanje i kuvanje boba.

Sastojci:

  • 500 grama suvog, oljuštenog boba

  • 4 do 5 čenova belog luka

  • 2 kašike ulja

  • 1 kašičica slatke mlevene paprike

  • So po ukusu

  • Voda za potapanje i kuvanje

Priprema:

Bob najpre dobro operite i ostavite da odstoji u hladnoj vodi preko noći. Sutradan prospite vodu, isperite ga i stavite u šerpu sa svežom vodom.

Kuvajte na umerenoj temperaturi dok zrna potpuno ne omekšaju. U zavisnosti od vrste i starosti boba, kuvanje može trajati duže, pa je važno povremeno proveravati da li je dovoljno mekan.

Kada se bob skuva, ocedite višak vode, ali sačuvajte malo tečnosti od kuvanja.

Dok je još topao, izgnječite ga ili usitnite u blenderu kako biste dobili glatku, gustu masu. Ako je potrebno, dodajte malo sačuvane tečnosti, vodeći računa da smesa ne postane previše retka.

Dodajte sitno iseckan ili izgnječen beli luk i so, pa sve dobro promešajte.

Dobijenu masu rasporedite u plitku posudu i poravnajte površinu.

U manjoj šerpici kratko zagrejte ulje, sklonite ga sa vatre i umešajte mlevenu papriku. Prelijte preko pripremljenog boba.

Ostavite da se prohladi, a zatim stavite u frižider na nekoliko sati, dok se masa ne stegne.

Ohlađene bobove pihtije isecite na kocke ili pravougaonike i poslužite kao hladno predjelo.

Zašto se bob nekada mnogo više koristio?

Bob je jedna od najstarijih gajenih mahunarki i na evropskom prostoru bio je poznat mnogo pre nego što je pasulj stigao iz Amerike.

U tradicionalnoj ishrani imao je važnu ulogu jer se mogao sušiti i čuvati za zimske mesece. Osim toga, predstavljao je izvor biljnih proteina i vlakana.

Od boba su se pripremala različita posna jela, naročito u periodima kada se nije koristilo meso.

Kasnije su pasulj i druge namirnice postepeno potisnuli bob iz svakodnevne upotrebe, mada se u pojedinim krajevima i dalje gaji i priprema.

U čemu je tajna dobrih bobovih pihtija?

Najvažnije je da bob bude potpuno skuvan i da masa nakon usitnjavanja ostane dovoljno gusta.

Ako se doda previše vode, pihtije se neće lepo stegnuti i biće teško iseći ih na pravilne komade.

Za pripremu je najpraktičniji oljušteni suvi bob, jer se lakše pretvara u glatku masu. Ako se koristi neoljušteni, nakon kuvanja je potrebno ukloniti opne.

Beli luk daje jelu karakterističan ukus, dok preliv od ulja i mlevene paprike doprinosi aromi i izgledu.

Bobove pihtije služe se hladne, najčešće uz hleb, kiselo povrće ili kao deo posne trpeze.

Iako danas nisu među najpoznatijim domaćim specijalitetima, predstavljaju dobar primer nekadašnje kuhinje u kojoj se od nekoliko dostupnih namirnica pripremalo zasitno jelo, bez skupih dodataka i komplikovanih postupaka.