Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.

"Psi rata" su ostavili dubok trag u istoriji Srbije. Milutin se oslanjao na hristijanizovane Turke i zapadne vitezove, dok je njegov sin Stefan Dečanski tu čast dodelio Kataloncima. Mačem najamnika je došlo i do pobede u presudnoj bici kod Velbužda 1330. godine nad Bugarima.
Budući kralj Dušan je uvideo značaj najamnika u toj bici, a po herojstvu pokazanom je dobio naklonost vlastele. Ubrzo je došlo do sukoba između oca i sina, a kulminiralo je kada je 1331. godine došlo do napada na Nerodimlje.
Dušan je poveo nezadovoljnu vlastelu i potukao očevu vojsku, uspevši da ga zarobi i da postane kralj zajedničke države. U ovoj bici se našlo i mnogo najamnika, a jedan od njih je Palman Braht.
Možda vas zanima:

VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.

JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
Možda vas zanima:

VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.

JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
Možda vas zanima:

VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.

JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
Kapetan najamničke garde
Rođen u Štajerskoj, svoju mladost je proveo na očevom dvoru. Međutim, nije ga držalo mesto, te se dao u službu Hajnriha od Istre gde je i započeo vitešku službu. Kasnije je bio i vitez kneza od Austrije, ali i dalje nije bio zadovoljan. Odlučio je da krene ka Svetoj Zemlji sa krstašima.
Prolazeći kroz Zetu i Primorje, ipak, odlučio je da se pridruži Stefanu Dušanu. Postao je kapetan vladareve garde, a pomogao je Dušanu da dođe do trona.
Gušio je pobune vojvoda i knezova, a uživao je toliko poverenje Dušana Silnog da mu je budući car poverio jedan veoma privatan zadatak. Radilo se na tome da se novi kralj razvede od Jelene Stracimirović, dotadašnje žene, a plan je bio da ožen ćerku nemačkog cara Fridriha Lepog. Palman je tečno govorio nemački pa je bio odabran da vodi pregovore u ime Silnog. Međutim, ovi pregovori su propali kada je Jelisaveta, Dušanova nesuđena izabranica, naprasno preminula.
Paja Jovanović je u svom delu "Proglašenje Dušanovog zakonika" predstavio i Palmana Brahta u špaliru kod kapije kako drži šlem sa rogovima.
Garda Dušanova
Dušan je bio veoma visok čovek za svoje vreme. Neobično snažan i ogroman, ali i dinamičan, savremenici su se divili njegovim sposobnostima. Analizom njegovih posmrtnih ostataka je utvrđeno da je car Dušan mogao biti visok oko 215 centimetara.
Garda Silnog je bila elitna vojska i glavna udarna igla srpskog cara. Uglavnom su u pitanju bili teški oklopni konjanici. Uslov za ulazak u gardu je bio da svaki vitez mora imati najmanje dva metara visine. Standardi su bili previsoki, pa je Dušan odlučio da traži po Evropi i uspeo je da sastavi stotinak vitezova.
Samo je barjaktar, Šveđanin, bio viši od cara, a barjak koji je nosio i koji se čuva u Hilandaru je bio težak 40 kilograma, nosio ga je u jednoj ruci, dok je u drugoj držao mač.
Izbila je pobuna na teritoriji današnje Albanije i car Dušan je poveo svoju gardu kako bi je ugušio. Za samo 28 dana je uspešno uništen otpor pobunjenika.
Palmanovo "ne"
Godine 1355. su u Srbiju došli poslanici pape, prevođeni biskupom Petrom Tomom sa nimalo lakim zadatkom - preveravanje Srbije. Dušan je bio protiv toga, zabranio je svima u svojoj vojsci da prisustvuju misi koju je biskup održao, zapretivši da će oslepeti svakoga ko prekrši naredbu.
Palman i čitava najamnička vojska je odlučila da ne posluša cara. Govorio je da je njemu važnija vera od službe caru, a Dušan ga ipak nije oslepeo. Kasnije iste godine, Dušan se upokojio.
Posle Dušana
Naslednik Silnog, Uroš Nejaki, odlučio je da prekine praksu sa najamničkom vojskom, pa je Palman otišao u službu Dušanove sestre Jelene. U njenoj službi je ostao, najverovatnije, do kraja života 1363.

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)