Mistična pećina u kojoj se krije kruna cara Dušana: Ko pokuša da dođe do blaga Nemanjića, prati ga prokletstvo! (VIDEO)
Ni ljudi iz sela Ostra ni sam nisu ostali imuni na ideju o potencijalnom bogatstvu koje se možda nalazi blizu njihove kuće
Na samo dvadesetak kilometara od Čačka nalazi se selo Ostra, opisano u brojnim knjigama jer su se upravo na tom mestu uz reku Ostrovku, nepristupačnim stazama sve do vrha obližnje planine Srbi sklanjali od Turaka.
Kroz ovo mesto u Šumadiji prošao je i Đurađ Branković, koji je prema predanju, u pećini na Ostrici sakrio pune sanduke zlata i srebra, a među vrednim nakitom nalazila se i kruna koja je pripadala caru Dušanu.
Kruna cara Dušana: misteriozna pećina
Možda vas zanima:
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
Možda vas zanima:
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
Možda vas zanima:
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
JELOVNIK CARA DUŠANA Specijaliteti sa dvora u carskoj Srbiji
NA dvoru prvog srpskog cara, Dušana Nemanjića koji je državu proširio do neslućenih razmera, dobre hrane nije nedostajalo
O ovom blagu pisao je i Čedomilj Mijatović u romanu “Rajko od Rasine” davne 1892. godine i po njemu na „mitskoj planinini, punoj pećina, zmija i izvora“ nalazi se skrivena riznica srpskih srednjovekovnih vladara.
Od tada potraga ne prestaje jer brojni putnici su namernici koračali kroz gustu šumu kako bi se obogatili, ali to još uvek nikome nije pošlo za rukom, pa je logično očekivati da je blago i dalje tu.
"Kad sam imao oko 25 godina, bio sam znatiželjan i odlučio da istražim pećinu i uverim se da li to blago zaista postoji. A potajno sam se nadao kao i svi da ću ga pronaći. Ušao sam u pećinu oko 50 metara, više nisam smeo jer su uslovi zaista preteški. Tada sam uspeo samo otkriti keramičke slojeve", priča jedan meštanin.
Ovaj prvi pokušaj, za njega je, kako kaže, bio i poslednji jer se više nije smeo usuditi ući u pećinu na planini Ostrici za koju se u prošlim vremenima verovalo da je čuvaju zmije.
Do sada je ovde zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva, pa kruži i priča da one koji se odluče za potragu prati prokletstvo.
"Sigurno je da nešto postoji. Ja ovde živim skoro 80 godina i sećam se da su poginuli čovek i žena iz Kraljeva kad su krenuli put pećine, a oni nisu jedini. Ja se nikad nisam baš ohrabrio da krenem tamo, miliji mi je život, nego bil
Ukoliko niste dovoljno hrabri da se uputite ka pećini u potragu za srebrom i zlatom, ovaj kraj ipak ne bi trebalo da zaobiđete, jer put će vas ako ne baš do blaga Nemanjića dovesti do vizantijskog utvrđenja Sokolica koje datira od petog veka. Osmatračnica i puškarnica postavljene su tako da gledaju na ceo sliv zapadne Morave.
"Najstariji ostaci ovde se mogu pronaći iz bakarnog doba i od 2000. godine pre nove ere, a prvi tragovi života ovde su utvrđeni tokom bronzanog doba, pa je Sokolica jedno od najinteresantnijih istorijskih nalazišta u ovom kraju, koje može imati izuzetan turistički potencijal", izjavila je Delfina Rajić, direktor Narodnog muzeja u Čačku.
Planinsko utvrđenje Sokolica je kroz istoriju imalo veliki strateški značaj, jer je kontrolisalo važne puteve koji su sa Pomorja i Bosne preko čačanske kotline vodili ka Šumadiji.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)