Lokica Stefanović je je srpska balerina, pedagog i profesor baleta. Ona je i fitnes instruktor ali i arhitekta. Njeno i me je sinonim za scenski ples i ostaće upamćena kao vođa plesne grupe "Lokica".
Pionirka je jugoslovenskog scenskog nastupa a o njenim koreografijama sa turneje Zdravka Čolića "Putujući zemljotres" i dalje se priča.
Bila je veoma popularna krajem '70-ih i '80-ih godina, a njenu grupu u sam vrh vinula je njihova jedinstvena saradanja sa tadašnjom najvećom jugoslovenskom muzičkom zvedom - Zdravkom Čolićem.
Devojke sa plavom paž frizurom, obučene u čuvene trikoe specifične za taj period, brzinom svetlosti osvajale su pozornice i tv ekrane i preko noći postale senzacija čije su živote mediji pomno pratili.
Kako legenda kaže, članice njene grupe zvale su je "Hitler" zbog njenog perfekcionizma, i što je imala običaj da im oduzima deo honorara ukoliko naprave grešku tokom nastupa, ili se pojave sa neopranom kosom.
Rođena je 31. marta 1946. godine u Beogradu. Prema pisanju Biografija.org, sa pet godina je počela da igra u pozorištu „Boško Buha“, kada je i prvi put nastupila na pozorišnoj sceni. Kada je imala deset godina, primljena je u Baletsku školu „Lujo Davičo“. Uporedo sa njom je završila osnovnu školu i Petu beogradsku gimnaziju. Na šestoj godini baleta je shvatila da ne želi da se bavi klasičnom igrom, već modernom.
Međutim, pošto je otac želeo da Lokica bude inženjer, upisala je Arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu. Od njega je nasledila vojničku disciplinu, marljivost i doslednost. Tako je jedno vreme radila u fabrici trikotaže u Kikindi, gde je sama kreirala razne modele.
Svoje plesno umeće je usavršila u Njujorku, u Američkom centru za ples, u klasi Elvina Ejlija. Iako je želela da ostane u ovom gradu, pet godina kasnije vratila se kući, jer je bila jedinica i nije mogla da napusti roditelje. Po povratku iz Amerike, sa svojom plesnom gruom "Lokice", učestvovala je u televizijskom serijalu "7 plus 7", koju je vodio glumačko-pevački ansambl Jove Radovanovića "Sedmorica mladih". Čak su i snimile svoju pesmu.
Kao koreograf, Lokica je radila ne samo za televiziju i muzičku scenu, već i za pozorište, a bila je angažovana i za velike manifestacije, poput zatvaranja Zimskih Olimpijskih Igara u Sarajevu. Bila je jedina beogradska koreografkinja koja je tri puta nastupala u sklopu najzahtevnijih projekata na Televiziji Zagreb.
Uz sve to, kao arhitekta, projektovala je zgradu od 11 spratova u Prištini. Šest godina je, od 1993. do 1999. godine, na Trećem kanalu vodila emisiju o zdravom načinu života,„Lokica na 3K“. Radila je i kao profesor scenskog pokreta na Akademiji lepih umetnosti (danas Fakultet savremenih umetnosti), a i napisala je knjige „Pametno telo“ i „Pametno telo zauvek“ sa savetima za vežbanje.
Tokom 1983. godine se udala za arhitektu Zorana Zekića, i ubrzo dobila ćerkicu Ognjenu. Međutim, on je iznenada preminuo u 48. godini života.
O njenim koreografijama sa turneje "Putujući zemljotres" Zdravka Čolića se i danas priča. Nažalost, iako je svojevremno Čolu gledala kao brata, oni ni danas, kako prenose mediji, više nisu u kontaktu.
Kako je za vreme ove čuvene turneje pravljen dokumentarni film "Pjevam danju, pjevam noću" reditelja Jovana Ristića Rice, ona je u nekom trenutku u kameru izjavila: "Zdravko nije talentovan za igru".
"Kako je film bio o životu Zdravka Čolića, Rica mi je rekao da su svi, počev od prijatelja, preko kolega do učiteljice, toliko "ušećerili" izjave o pevaču, te da ja kažem ono što svi vide - da Čola nije talentovan za igru. I ja u kameru kažem kako Zdravko nije talentovan za igru, ali da se radom i trudom uklopio sa nama i da se na koncertima vidi rezultat tog rada. Međutim, ništa posle tog "ali" nije vredelo. Tom izjavom sam ga, u stvari, izvadila, a on se naljutio namrtvo, mada mi je bio kao mlađi brat. Žao mi je što nije malo talentovaniji za igru, ali je napravio čuda božja svojim glasom" - rekla je svojevremno za medije, prenosi Nova.rs.
Naime, kada se Zdravko Čolić vratio iz vojske, prestao je da priča sa njom zbog ove izjave.
Lokice su bile i omiljene igračice predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, pa su tako nekoliko puta igrale za maršala, a on ih je zvao "Loknice".
"Znala sam da voli stare hitove poput "Džambalaje" ili "16 tona", pa sam spremila koreografiju na "Istanbul". Igrale smo u dugim haljinama koje smo šile od postave, što je posle drpio Versaće. Nas pet ulazimo jedna za drugom, postrance, ja krećem ka Titu, a njegova pudlica se diže, reži i kreće prema meni da me ujede. Ukočila sam se, promenila koreografiju i krenula u rikverc. Posle smo jeli krvavice koje je on lično spremio.
Kada su ga šest meseci kasnije zabavljale za njegov rođendan u Dobanovcima, na kraju programa voditelj Ljubivoje Ršumović pitao je da li bi predsednik hteo da mu izvedu još nešto. "Da li mogu ponovo Loknice, odgovorio je Tito" - rekla je Lokica Stefanović pre nekoliko godina prenosi Ona.rs
.jpg)
.jpg)
Komentari (1)