ZABORAVLJENE REČI SRPSKOG JEZIKA Da li znate šta znači aberdar, egeda, suvica ili ljesak?

12:00

Koliko je danas govornika koji bi mogli da objasne šta znači aberdar, egeda, suvica ili ljesak? Ako bi nas pozvali u žilište ili zamolili da dohvatimo ćikaru, ko bi shvatio na šta tačno sagovornik misli?

Uz pomoć dr Nenada Ivanovića, sa Instituta za srpski jezik SANU, izdvojeno je 30 reči koje se mogu pronaći u rečniku, ali ne i čuti u svakodnevnom govoru. Svaka od njih je ili arhaična, ili pokrajinska, ili individualno skovana. Ili jednostavno – zaboravljena.

A: ABERDAR m (tur. haberdar) top ili puška kojima se nešto objavljuje, daje aber.

– Kad pukne top aberdar, onda da se grune u bok … Turcima (Milan Đ. Milićević)

B: BEZREDICE pril. bez utvrđenog reda.

– Mi bezredice idemo po vodu, kad koja dospe (Jovan Jovanović Zmaj)

V: VONJALO s čulo mirisa.

– Prviй parъ su živci nosa ili vonяla; drugiй živci očiю ili vida (Jovan Stejić)

G: GORTAN m (rus. gortanь) grlo, grkljan.

– Pčele Medь sisaю i šnimь gortanь našь uslaždavaю (Dositej Obradović)

D: DOBROŽIVELICA ž i m bonvivan.

– Pera je dobroživelica i kockar (Pozorište, časopis, 1872)

Đ: ĐUSLA ž pokr. krupna, jače razvijena ženska osoba (Bačka, Tihomir Ostojić)

E: EGEDA ž (mađ. hegedu) violina.

– Sa svojom dvorskom muzikom (s egedama) i s nekoliko momaka … pošalje [ih] u crkvu te se venčaju (Vuk Karadžić)

Ž: ŽILIŠTE s mesto življenja, prebivalište, boravište.

– Zajmi i nas strašnijem kricima / Iz nebesnog blaženog žilišta (Petar II Petrović Njegoš)

Z: ZABLAGODARIT svr. postati zahvalan, osetiti zahvalnost prema nekome.

– Većina ljudi od ukusa nema mnogo da zablagodari svojim nastavnicima za svoje vaspitanje u tom pogledu (Bogdan Popović)

I: IZJEDIPOGAČA m i ž izjelica, proždrljivac.

– Ti si jedan izjedipogača! Jedan ispičutura (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)

J: JERBASMA m vrsta sočne jesenje kruške.

– Ona je kao kruška jerbasma, slatka a meka (Ivo Andrić)

K: KOŠTANIK, –ika m kostur, skelet.

– Zvanične tajne, reć će koštanik / ne kazuju se površnicima (Laza Kostić)

L: LILA ž tanki, glatki sloj kore drveta (breze, trešnje, višnje i sl.), koji se lako ljušti.

– Odora joj kao svila / Bela kao bela lila / Čista kao zora rana (Radovan Košutić)

Lj: LJESAK m sjaj, odblesak.

– Od ljeska zimskog sunca … izgledalo je to pivo prozirno (Petar Pecija Petrović)

M: MOSTATI nesvr. šatrovački: ćutati, mučati (u jeziku mutavdžija) (vranjski kraj, Milan Đ. Milićević)

N: NEDROGRIZ m ujed za nedra, ženske grudi.

– I uze od svake [devojke] po jedan ogrizak nedrogriz … I nosač svaki put omahnu glavom, pa ih ljubljaše, pa štipaše i grljaše (Stanislav Vinaver)

Nj: NJEGOVSKI, -a, -o karakterističan za njega, njemu svojstven.

– Proku je obeznanila njegovska, ljuta krv (Veljko Petrović)

O: OTIH m indiv. tišina, utihnulost, zaborav.

– Marinko iskrenuo je pred njih svaki džep, pootvarao bez ključeva sve one ladice, koje skrivaju grijehe u otih (Josip Kozarac)

P: POBRADNJIK m etn. deo ženske nošnje koji se sastoji iz dva reda krupnog srebrnog novca prišivenog na debeloj kudeljnoj krpi

R: ROSUKATI nesvr. pomalo rositi (Vuk Karadžić, Srpski rječnik)

S: SUVICA ž pokr. grožđe koje se prokuva u morskoj vodi i zatim osuši; suvo grožđe.

– Sušenjem pri blagoj toploti dobijamo … od grožđa tz. suvice (Milan Batut)

T: TIKVARA vrsta jabuke

Ć: ĆIKARA ž šolja, šalica

U: USRŽITI, –im svr. učiniti da nešto skroz zahvati, prožme, da prodre u srž nečega.

– Kod … Vojnovića je stil … duboko usržen u samo delo, ono … kroz njega živi (Milan Bogdanović)

F: FIJUČAN, -čna, -čno izložen fijuku vetra.

– Tutnje ponosne legije što se po goletima fijučnim roje (Milutin Bojić)

H: HLEBAČA ijek. hljebača ž hleb (s kvascem).

– Vazda su mu na trpezi pogača, hljebača, bardak vina (Stjepan Mitrov Ljubiša).

C: CAKLO s staklo.

– Kad pod njom [obalom] s broda zaviriš u tihu pučinu, vidiš svaku kuću … gdje se u vodi kao u caklu cakli (Stjepan Mitrov Ljubiša)

Č: ČAPOR m grudva smrznute zemlje koja se izdiže od tla.

– Osvane i siv dan sa smrznutim čaporima … blata po cestama (Ivan Kozarac)

Dž: DŽILITNUTI SE svr. potegnuti džilit (koplje), bacati džilit.

– Sramota je takome junaku … džilitnut se, ne pogodit cilja (Ivan Mažuranić)

Š: ŠALE pril. lako, kao od šale.

– Koga moje vino obori, taj se ne diže šale (Stevan Sremac)

*Napomena: Za slova A-P: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU, tom I-XVIII, 1959-2010, Srpska akademija nauke i umetnosti, Institut za srpski jezik SANU, Beograd. Za slova P-Š: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, tom I-VI, 1967-1976, Matica srpska, Novi Sad.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj