Dok bi u okolnim mestima poput Knića, Topole ili Lapova pljuštalo, ovaj grad je neretko ostajao suv. To su, naravno, predanja bez naučnih dokaza da kiša "namerno" zaobilazi Kragujevac, davni utisci meštana da se padavine često dešavaju u okolini, a ne direktno iznad grada. Ali tako je nastala izreka koja je s vremenom postala legendarna, najpre regionalnog, a potom i šireg značaja.
Koristi se u prenesenom značenju, kada neko izbegava obavezu, susret, situaciju, ili nas zaobilaze sreća, ljubav - isto onako kako su, po narodnom verovanju, oblaci izbegavali Kragujevac.
Prvi pisani trag
Prvi pisani trag upotrebe izreke potiče iz sredine 20. veka, konkretno iz 1948. godine, kada se fraza mogla naći u štampi tog vremena, ali se veruje da je u narodnom govoru kružila i mnogo pre toga. Kasnije se beleži u zbirkama narodnih izraza, a danas je deo živog govora i svojevrsni simbol šumadijskog duha, deo lokalnog identiteta.
Interesantno je da čuveni srpski lingvista Milan Šipka u svom bogatom opusu naučnih radova i knjiga ima i delo naslova "Zašto se kaže?", u kome je, na čitaocima prijemčiv način, objasnio poreklo i značenje više od stotinu ustaljenih izraza koji kruže među narodom, iz kulture u kulturu, iz epohe u epohu. Međutim, ovde nećemo pronaći materijal za zaključak teksta.
I nakon prelistavanja skupa izraza, naići ćete na napomenu da ima onih čije poreklo nije moguće adekvatno objasniti, a takav je baš ovaj naš primer. Čini se da trenutno ne postoji relevantan frazeološki leksikon koji pouzdano objašnjava poreklo izraza, makar ne lingvistička studija poznata široj javnosti. Dostupna objašnjenja u novinskim člancima, blogovima i slično su većinom folklorne ili spekulativne prirode, piše InfoKg.
"Obilazi kao kiša oko Kragujevca" je primer kako jezik čuva tragove svakodnevnog života, anegdota i lokalnog duha – i verovatno još dugo neće iščeznuti iz narodne upotrebe. Aktivna upotreba među ljudima pokazuje da je pravo bogatstvo srpskog jezika u njegovoj sposobnosti da živi kroz generacije.
Komentari (0)