TARTUFI Najskuplja jestiva gljiva kojom Srbija ne oskudeva, beli su posebno na ceni, evo koju cifru dostižu
Tartufi u Srbiji nisu retka pojava. Tartuf je najcenjenija i najskuplja jestiva gljiva na svetu, a pored izuzetnog ukusa, čuvena je i po svojim lekovitim svojstvima.
Postoje posebni tereni koji pogoduju razvoju tartufa, a uporni tragači za ovim vrednim i delikatnim blagom organizovali su se u tartufarsko društvo. Osnovna svrha tog društva je uredjeno, celishodno i kontrolisano sakupljanje i gajenje konzumnih vrsta autohtonih tartufa na području Srbije.
Istorijat istraživanja tartufa u Srbiji seže unazad. Još davne 1778. godine, Fridrih Vilhelm fon Taube, vladin savetnik carske krune carice Marije Terezije, putovao je kroz područja Slavonije i Srema i zabeležio da u tadašnjim sremskim šumama “u trifama vlada obilje” tartufa, koji “ni u čemu ne zaostaju za pije monteskim” (čuvena pokrajina u Italiji).
Godine 1896, zahvaljujući Kralju Milanu Obrenoviću koji je uvezao prve pse tartufare, otkriveno je prvo nalazište tartufa u šumi “Koviljaci”, između Kragujevca i Gornjeg Milanovca. Kralj Milan je čak planirao da uveze “seme tartufa” i zaseje ih na svom imanju kraj Niša, s ciljem da veštački odgaji tartufe. Kasnije, 1947. godine, uz pomoć sakupljača iz Istre i njihovih pasa, pod rukovodstvom Vojtjeha Lindtnera, izvedena je ozbiljna akcija traženja tartufa u dunavskom basenu. Od šest istraživanih lokaliteta, u tri su nalazi bili pozitivni: Morović, Pančevo i Rogot.
U poslednjoj deceniji prošlog veka, pa sve do današnjih dana, odvijaju se u Srbiji najobuhvatnija i plodna naučna istraživanja tartufa. Na ukupnom prostoru Srbije, na preko 200 lokaliteta, otkriveno je preko 40 vrsta podzemnih i polupodzemnih gljiva. Samo iz roda pravih tartufa pronadjeno je 13 vrsta.
To praktično znači da je do sada u Srbiji, na relativno malom delu evropskog kopna, pronadjena približno polovina svih do sada poznatih evropskih pravih tartufa.
Nalaz belog tartufa, gastronomski jedne od najpoželjnijih, a komercijalno svakako najskupljih gljiva, na širokom prostoru Srbije, svrstava našu zemlju u red izrazito malobrojnih zemalja u kojima se može naći.
Beli tartufi (Tuber Magnatum Pico) mogu se naći isključivo u neposrednoj blizini reka sa visokim nivoom podzemnih voda. U Srbiji, beli tartufi rastu u simbiozi sa hrastom lužnjakom i belom topolom. Na istim mestima mogu se takođe pronaći i crni tartufi, ali ne oni krupni i najboljeg kvaliteta. Beli tartufi su najcenjenija gljiva na svetu i samim tim i najskuplja. Dostiže cenu i do 7 000€ po kilogramu. Bere se u periodu od oktobra do januara i može se naći u komadima od 2 grama pa čak i do 1 kilograma. Njegov miris je intenzivan, upečatljiv i sebi svojstven.
Evo nekoliko načina kako se beli tartufi mogu koristiti u kuhinji:
Narendani tartufi: Beli tartufi se najčešće koriste narendani. Dodaju se jelima neposredno pred kraj kuhanja ili prije samog posluživanja. Narendani tartufi obogaćuju ukus različitih jela, kao što su testenine, rižoto, pire krompir, jaja, sirevi i umaci.
Tartufi u ulju: Beli tartufi se mogu konzervirati tako da se narežu na tanke pločice i potom potapaju u maslinovo ulje. Ovo ulje postaje aromatizovano tartufima i može se koristiti za pripremu raznih jela, kao i za dodavanje ukusa salatama i sendvičima.
Tartufi u puteru: Narendani tartufi se mogu dodati omekšanom puteru kako bi se napravio tartufi puter. Ovaj puter se koristi za premazivanje tosta, dodavanje ukusa povrću ili mesu, ili kao osnova za umake.
Tartufi sa neutralnim pečurkama: Beli tartufi se odlično slažu sa neutralnim pečurkama, poput šampinjona. Kombinacija tartufa i pečuraka može se koristiti za pripremu raznih jela, kao što su rižoto, pica ili sendviči.
Tartufi u medu i soli: Crni tartufi se često koriste za pravljenje tartufskog meda i tartufske soli. Ovi proizvodi imaju blagi ukus tartufa i mogu se koristiti kao dodatak raznim jelima.
Doći do tartufa nije lako. Potrebna je pomoć dresiranih svinja ili pasa. Svinje prirodno privlači specifičan miris tartufa, dok su psi obučeni za pronalaženje tartufa. Važno je da put od šume do trpeze bude što kraći kako bi se sačuvao njihov intenzivan miris.
Nalazišta u Srbiji: Iako su tartufi poznati po svojoj retkosti, u Srbiji se mogu pronaći. Nalazišta belih tartufa locirana su u okolini reka Jasenice, Karaš, Lug, Bosut, Obedske bare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Kosmaja, Oplenca i Rudnika.
Tartufi se koriste kao dodatak jelima kako bi im dali bogat, aromatičan ukus i miris. Mogu se narendati ili sitno iseckati i dodati pastama, rižotima, sosovima, umacima, supama ili salatama. Takođe se mogu koristiti za obogaćivanje jela od mesa, ribe ili jaja.
DRUGAČIJE Napravite ručak za celu porodicu - punjeni crni luk
Neobično je i sigurno je da niste pravili.
Jelo koje će vas oduševiti: Starinski recept za kraljicu pita, nećete se pokajati ako probate čuveni propeć
Jug Srbije i dalje čuva duh starih gastronomskih pikanterija, a ovo je jedna koja opstaje vekovima
KO MOŽE DA JOJ ODOLI? Dobro poznata pita od BUNDEVE po bakinom receptu
Od slatkog najslađe.
Omiljeno jelo po receptu naših baka: Generacije odrasle na ovom jelu, a vama je ovo odlična ideja za ukusan ručak
Ovaj recept po tradiciji naših baka pruža ne samo nutritivno bogat obrok, već i ukus koji vraća u detinjstvo
Zapanjujuća moć KISELOG KUPUSA: ZDRAVIJI je od većine lekovitih biljaka - kažu da leči čak DEVET tegoba
Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. Sto grama sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i belančevine. Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog
Komentari(0)